Pišu i slikaju
Neša i Neli
Crislobal najveća luka Latinske Amerike
Nakon dva meseca u Curacao-u, spakovali smo prnje i na brzaka se spremili za put do Paname. Ističe nam viza i moramo da putujemo. Svaki put kad krećemo pomislim “tu smo na vodi, neće nam trebati mnogo vremena da se spremimo”, ali procedura je uvek komplikovana za dugačak put. Tim pre što se plovidba oko kolumbijskog rta Guajira, danas se smatra petom najtežom rutom na svetu. Od Curacao do Paname ima 730NM.
Potrebno je napuniti tankove za vodu (čitaj kanistrima dovući vodu), doliti naftu (čitaj kanistrima dovući naftu), proveriti sisteme (motor, jedra, navigaciona svetla, autopilot, ...), izvući iz vode, oprati i spakovati gumenjak i pentu, isplanirati i napuniti skladišta hranom, namestiti jedriličarske krevete, sve spremiti i vezati.
Dižemo prvo rezervno sidro pa... Neće. Zapetljalo se sa glavnim. Jedan pokušaj, drugi, treći, previše je duboko da bi se nešto moglo učiniti. Pokušava i komšija od dvadesetak godina, ali i on ubrzo odustaje. Cigarete su učinile svoje. Tražimo da pozajmimo boce za ronjenje. U pomoć nam opet stiže Timo. “Imam boce, ali mogu ja to i na dah” tvrdi Timo. “Pa ni Kolumbo nije imao boce pa...”
Mojih je godina, ali ne puši i vodi zdrav život. Roni, otpetljava sidra, ja vučem iz gumenjaka. Konačno oslobađamo rezervno sidro. Ne mogu da verujem kako sam umoran. Odlučujemo da krenemo tek sutra ujutro kad se odmorimo od napora.
Krenuli smo iz Curacao prema Panami 4-tog septembra. Po prognozi imaćemo vetar sa severo-istoka od 15 do 20 čvorova. Plovićemo niz vetar i ne bi trebalo da bude problema.
Spušta se Curacao i podize Panamska zastava
Prva dva dana je i bilo tako, prelepa plovidba, samo sa nešto jačim vetrom, povelikim talasima i strujom koja nam je pomagala tako da smo, samo sa đenovom, ponekad i skraćenom, jedrili 8 i čak 9 NM na sat. BašJako je oborio svoj lični rekord prešavši preko 170NM za 24 sata. Iznad rta Guajara, talasi su počeli da rastu i postali su poprilično zbunjeni, jer tu dubina okeana naglo prelazi sa 3000 na 1500 pa na ispod 100 metara dubine. Sva sila talasa više ne može da se rasprši u dubini već mora da izađe iznad površine. Nije prijatno, ali je struja još uvek uz nas.
A onda se pokazala nepredvidljiva ćud Okeana. Vetar počinje da raste i da menja pravac svaki čas, more je zbunjeno, talasi sa sasvim pogrešne strane. Serije od 4 veeelika talasa nas prate. Oni nisu od danas, ali su narasli na plićinama a današnji vetar ih sve više hrani. Svaki čas se pojave neki sasvim divlji talasi sa boka, koji kao pomahnitali voz tutnje ka nama uz zastrašujući zvuk, lome se i tresnu u brod. Auto pilot počinje da se muči. Pokušavamo sve trikove da mu pomognemo, ali uzalud. Kaiš pilota počinje da proklizava, škripi, cijuče... pada noć. Pilot više ne može da se bori. Gasimo ga i počinjemo ručno da kormilarimo. Dok Neli kormilari, pokušavam štelovanjem položaja i zategnutosti kaiša da prevarim pilota da još malo izdrži, bar do jutra. Uporan sam nekoliko sati dok nisam izvukao plastičnu “fronclu“ iz pilota i shvatio da se kaiš raspada.
Čekamo jutro. Menjamo se za kormilom svakog sata. Sa većom posadom nije problem kormilariti, ali nas je samo dvoje. Vetar jak 20-25 čvorova sa udarima preko 30 , talasi veliki, treba biti skoncentrisan. Noć se produžava u nedogled.
Ptičak je prenoćio na palubi
Jedva čekamo da svane, pa da pokušamo da popravimo pilota.
Jutro smo dočekali, ali vetar ne jenjava, čak raste na 25-30 čvorova. Sad kad vidimo talase izgledaju još veći, kao zidovi koji idu prema nama. Bašjako ih elegantno prelazi ali se ne usuđujemo da skidamo kormilo.
Popravka autopilota je relativno jednostavna stvar ako se radi negde na vezu ili na sidru. Podrazumeva skidanje volana, demontiranje pilota, menjanje kaiša i vraćanje svega na mesto. U plovidbi međutim, popravka je komplikovana i čak opasna, jer kad skinemo kormilo nemamo više nikakvu kontrolu nad brodom. Dok nas talasi bacaju nekontrolisano gde oni hoće, treba nekako navući kaiš, sačuvati šrafove…..
Kormilarimo i dalje čekajući da se talasi malo smire, da bi mogli na miru da plutamo i driftujemo dok popravimo pilota.
Oko 11:00 vetar jenjava. Skidamo jedra, spuštamo morsko (zavlačno) sidro po pramcu. Brod umesto da se okrene pramcem u vetar, okreće se bokom…., ljuljamo se.
Talasi su se malo smirili i nije tako strašno. Molimo Svetog Nikolu da ne ojača vetar dok ne vratimo kormilo.
Popravka je trajala manje od sata, volan je vraćen, sada samo treba izvući plutajuće sidro.
Kapetan prolupao nakon popravki
Teglimo konop iz sve snage, koristimo vinč đenove, ali ni makac. Pokušavam motorom da smanjim tenziju, ali konop ide ispod broda. Plašim se da ćemo upetljati elisu i šta onda? Donosimo odluku, sečem kanap i sidro tone. Ode stotinak dolara u nepovrat.
Hura!!! Pilot ponovo prede i vozi. Konačno možemo da se odmorimo.
To čudo elektronike zlata vredi. Zaista ne znam šta bi i kako bi bez njega. Pitam se koliko bi jedriličara plovilo morima da nema autopilota. Od sada ćemo da dopunimo uobičajeni pozdrav jedriličara „ Dobar vetar, mirno more i neka vam autopilot izdrži dok ne stignete na odredište”.
Vetar je sada već opao na 15-17 čvorova. Napušta nas struja, gubimo brzinu. Protiv toga nemožemo ništa. Zaslužujemo odmor.
Praskozorje pred Panamom
Sreda na noć. Počinje pravi „light show“. Svake noći je sevalo negde u daljini. Kišna je sezona i to nije ništa neobično. Ali sada počinje da seva tako jako da se celo nebo upali od odbljeska. Noćas nema spavanja. Ako oblaci krenu ka nama bićemo oboje potrebni da se spašavamo. Sklanjamo rezervi GPS, VHF i Satelitski telefon i metalnu kutiju (naš Faradejev kavez za zaštitu od statičkog elektriciteta) za slučaj da grom udari blizu nas. Menjamo kurs da izbegnemo front. Gledamo u nebo, odbrojavamo razmak između sevanja da procenimo da li raste ili se smanjuje, udaljava ili približava. Tako jako sevne da moramo da zatvorimo oči od odbljeska. Prvi put od kako smo krenuli počinjemo da se pitamo da li nam ovaj put baš treba. Još smo umorni od problema sa autopilotom. Na smenu dremamo u kokpitu. Gledamo u nebo. Ovako nešto nikad nismo videli i nadamo se da više nikada nećemo videti.
Jutro pred Panamom
Nekako smo izbegli oluje. Nismo ni pokisli. Ali zato po novom kursu ulazimo u kontra struju. Brzina nam je 2-4 čvora. Palimo motor ali brzina nam je svega 3-5 čvorova.
Primičemo se Panami. Puno brodova oko nas. Neki su na sidru, neki plove, neki manevrišu, opšta gužva. Panama je jedna od najprometnijih luka na svetu. Kroz kanal dnevno prođe od 30 do 50 brodova.
Ulaz u marinu
Vidi se obala, lukobran sa velikim svetionicima je pred nama. Javljamo se stanicom panamskoj kontroli u Kristobalu. Čova nam kaže da možemo da pređemo plovni put. Biće slobodan sledećih 22 minuta. Ful gas, u daljini se vide jarboli u marini.
U petak 11-og septembra uplovljavamo u Shelter Bay marinu u Cristobalu u Panami.
Zasluženi odmor sa prijateljima
Pozdravi
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 29/09/09