Pišu i slikaju
Neša i Neli
Da. Došlo je vreme da se krene dalje.
Ubrzano se spremamo.
Jedva čekamo da se opet sa našim vernim “Bašjako” zaljuljamo na okeanskim talasima, začujemo huk vetra u jedrima, radujemo delfinima, ljutimo na kišu, veselimo se izlascima sunca i zvezdama iznad nas.
Grenada - marina
Malo rekapitulacije:Bašjako i mi na njemu smo do sada prejedrili:
2005
USA (Annapolis) do Bara preko Bermuda, Azora, Portugalije, Španije, Sardinije i Italije oko 6.000 NM
2006 - 2007
Sređivanje broda u Baru, malo jedrenja do Italije i Hrvatske, do Grčke više puta, Crna gora. Sve u svemu oko 2.000 NM
2007 - 2008
U nastavku puta na prvoj etapi (Bar, Italija, Sicilija, Tunis, Baleari, Španija, Portugalija, Kanari i na kraju Karibi) smo prejedrili oko 6.500NM.
Na kraju smo zbog sticaja okolnosti ostavili brod na Grenadi prošle godine u Maju.
Kad pre proleteše 9 meseci koliko smo u Beogradu. Neverovatno. Dok si trepnuo prošlo je. A nismo se dovoljno nagledali starih prijatelja i porodice. Toliko toga još da se kaže, a mi se opet pozdravljamo.
Mnoge stvari su sada mnogo bolje nego kada smo krenuli prošle godine. Ali zato su se mnoge druge zakomplikovale (novi pasoši, vize, jeftine avio karte, papirologija, logistika itd). Stalno se podsećamo reči drugih jedriličara. Ne postoji idealno vreme za polazak. Nikada neće sve biti kako treba. Preseci i kreni. Eto, mi sad već drugi put sečemo i krećemo ponovo.
Ne odustajemo.
Nadamo se boljoj sreći.
Grenada,Spremanje broda nakon zimovanja. Ko zna šta ćemo zateći. Brod je devet meseci stajao na suvom. Valjda će sve bit OK. Jedan sloj antivegetativne boje, provera sistema, vraćanje svega što smo poskidali sa broda pre zimovanja, pa u vodu. Možda ćemo morati da kupimo nove baterije. Naše su već pokazivale znake slabosti. Ne bi valjalo da nam otkažu u nekoj nedođiji.
Nadamo se da ćemo imati dovoljno vremena da obiđemo Grenadu, čiju smo lepotu samo nazreli kad smo dovozili brod. Onda nazad na Grenadine da obiđemo Horseshoe reef (greben Potkovica) koju smo promašili prošle godine.
Onda polako prema Trinidadu i Tobagu i toplo se nadamo da ćemo stići na vreme za početak karnevala. Kažu da je bolji od karnevala u Riu. Videćemo.
Krajem Februara krećemo put Paname uz obilazak usputnih ostrva Venecuele, Curacao, Aruba, Bonaire, San Blass (poseta Kuna indijancima koji još žive u praistoriji).
Krajem Marta bi trebali da stanemo u red za Panamski kanal, pa kada nas puste.
Kada prođemo Panamski kanal nema nazad (point of no return). Jedriti protiv Pasata je jako teško, sporo, a pokatkada i nemoguće.
Sledeća destinaciji nam je (Darvinov) Galapagos.
Sa Galapagosa nas put vodi dalje preko velikog plavog. Sledi najduža ruta od oko 3.000NM do Markesa (francuska Polinezija), zatim Tuamotu arhipelag, pa Society (Društvena ostrva), Tahiti, Bora Bora…
Iako se za rutu preko Pacifika do Markesa kaže da je Milky way, ne treba zaboraviti da taj deo puta može da potraje i do mesec dana. Mnogo će zavisiti od ustaljenosti Pasata, dobrog planiranja, uticaja UTC zona, znanih kao zona “konjskih tišina”, gde bonace potraju često i po više dana, a zatim obično usledi period vrlo promenjljivog vremena (lokalne nevere, promene pravca i jačine vetra…)
Uostalom, jedrimo gde nas vetar nosi. Ko zna gde i kada ćemo završiti.
Posada BAŠJAKO nastavlja svoju toliko sanjanu Cirkumnavigaciju.
Puno pozdrava do sledećeg javljanja,
Neli & Neša
SY BAŠJAKO
