Nakon pljuska koji je trajao celo veče i celu noć, svanulo je sunčano jutro. Spanish water nam se ukazao sa svim svojim osobenostima. Ogroman zaliv sa puno malih uvalica i nekih 150 jedrilica na sidrima.
Za formalnosti treba da idemo u grad autobusom. Fotokopirali smo mapu Willemstada još u Bonairu, ali treba da pronađemo gde je autobuska stanica. Autobus kreće svakih sat vremena kod ribarske luke koja se nalazi u jednom od silnih zaliva. Tek treba da otkrijemo u kojem, ima ih puno a svi su prepuni jarbola, pa je teško uočiti.
Odmaramo se, noćas smo ustajali bezbroj puta, zbog oluje, da proverimo da li sidro dobro drži. Možda bi mogli da ostavimo odlazak u grad za sutra. Nismo ni gumenjak napumpali.
Pogled sa broda
|
Posle podne nam prilazle komšije čamcem da provere da li je sve uredu. Kažu “Vidimo da nema nikakvih aktivnosti na brodu pa smo došli da vidimo da li je sve u redi i da li vam treba nekakva pomoć”. To je pravi duh jedriličara. Naše komšije, Timo i Anamika, su došli u Spanish Water pre 5 godina jedrilcom iz Holandije sa željom da ostanu da žive na brodu. Pre dve godine su uz brod napravili plutajuću baštu. Pa su dodali krov, pa zidove. Danas imaju plutajuću kuću (house boat), sličnu splavovima na Savi, ali umesto da je vezana za obalu splav i jedrilica su vezani sa 30 sidara za dno. Koristimo priliku da proverimo gde je autobus i naravno postavimo još stotinu pitanja. Nema nikakvih problema da formalnosti odradite za koji dan. Mnogi to rade. Najbolje u ponedeljak, onda je grad življi. Sve nam strpljivo objašnjavaju i rastajemo se uz dogovor da nam sutra pokažu plažu. Ovde će nam biti lepo! |
Kapetan uživa
 Plutajuća pijaca |
Odlazimo u Willemstad. Grad je najlepša moguća kombinacija holandskih kuća i karipskih boja. Kuće su uzane i visoke, sa puno veselih detalja i izgledaju kao da su ih pravila deca u vrtiću sa drvenim kockicama – potpuno nestvarno. Kažu da je žena nekog davnog guvernera dobila belo slepilo, zbog otsjaja sunca od belih kuća. Ispostavilo se da je to dosta česta pojava na Curacao. Guverner je, kao svaki dobar muž preuzeo odgovarajuće mere: Zakonom je zabranio da kuće budu bele. Posledica je ovaj neverovatan gradić. Zahvaljujući njemu, Willemstad je dobio status svetske kulturne baštine UNESCA. |
Most se otvara
Grad okružuje veliki zaliv. Pokretni most spaja dva dela grada (Punda i Otrobanda). Ručamo na terasi restorana sa pogledom na kanal. Pored nas prolaze kao na paradi ogromni brodovi koje tegljači uvlače u unutrašnju luku. Willemstad je najveća luka za snabdevanje na Karibima.
Tegljači u poslu
Dok je pokretni most sklonjen na staranu, da grdosije prođu, narod sa jedne strane na drugu prelazi malim trajektima. Prevoz je besplatan.
Uživamo u pogledu na kanal i grad i proučavamo turističke brošure. Ovih dana ćemo da iznajmimo auto i obiđemo ostrvo.
Pozdravi
Neli i Neša
Bašjako
Objavljeno: 28/07/09
