Predveče u Chichime
Pišu i slikaju
Neša i Neli
Iz Snug Harbour-a smo otplovili za Nargana svega 7 NM prema severoistoku. Ovde jedriličari dolaze da kupe mnoge namirnice kojih nema u drugim Kuna selima. Ovo selo je napustilo tradicionalan način života pa su prodavnice (kao prvo ima prodavnica) bolje opskrbljene. Ima i restoran. Pa eto i nas.
Zgražavamo se kad vidimo šta je njima tzv. civilizacija donela. Umesto prelepih koliba sa krovovima od palmovog lišća, iznikli su limeni krovovi. Oronule kuće od cigli. Cerade krpe krovove i zidove. Prljave ulice, đubre svuda, otpatci od plastike. Muzika trešti iz svake treće kuće - valjda je to sad statusni simbol. Umesto da pecaju, omladinci ćoškare. Umesto da šiju mole uz razgovor, žene ćute, gledaju u prazno. Starci dremaju na stolicama. Dosada. Praznina. Ne čuje se smeh. Ne dočekuju nas sa osmehom. Čak se ni deca ne javljaju. Dopunjujemo zalihe pa begamo.
Rio Diablo
Ovde ćemo još samo da obiđemo rio Diablo. Reka prolazi kroz prašumu gde Kune imaju plantaže trske, kokosa i banana. Hrabro krećemo dingijem u nadi da ćemo pronaći prolaz u grebenima koji okružuju ušće. Reci može da se priđe bez problema kad je plima, ali mi ne želimo da čekamo. Na nekoliko mesta moramo da dignemo motor, malo veslamo, malo se odgurujemo da prođemo grebene. Kad smo njih prošli, reka je dovoljno duboka da se vozi na motor osim na nekim mestima gde moraju da se obilaze potopljena stabla i druge neidentifikovane prepreke. Egzotične ptice nas preleću. Uživamo u maloj istraživačkoj ekspediciji.
Po dosta oštrom moru krećemo za Coco Banderos (15 NM dalje) ali ne smemo da se bunimo jer gledamo kako Kune u pirogama veslaju do svojih imanja po istim tim talasima. Samo neke piroge imaju mala zakrpljena jedra, ali oni redovno obilaze svoja imanja po kiši i po vetru i talasima koje ni mi jedriličari ne savladavamo olako.
Coco Banderos Keys se sastoje od tri prelepa nenaseljena ostrva sa palmama: Olosicuidup, Guarladup, Dupwala. Ulaz u sidrište ovde je zaista opasan. Olupina broda služi kao opomena svima koji olako shvataju navigaciju kroz ove vode.
Olupina opominje
Srećom imali smo vremena da uvežbamo taktike. Istovremeno gledamo kako da se pozicioniramo da nam ostrvo koliko toliko pruža zaštitu od trenutnog vetra, ali i od mogućeg preovlađujućeg vetra jer ne želimo da moramo da begamo. Dovoljno priča smo slušali o nasukavanju na grebene kod okretanja vetra.
Kad smo ušli u sidrište shvatamo da nam je plan nemoguće ostvariti. Ostrva su mala i svako pruža zaštitu samo sa jedne strane. Na uzanom sidrištu već ima desetak jedrilica i nema baš mnogo mesta među grebenima tako da i nemamo izbor. Bacamo sidro na jedinom slobodnom mestu gde brod može da se okrene za 360 stepeni jer se struje između grebena kreću i do 2 NM, tako da pri slabom vetru struje mogu da sasvim okrenu brod. Dno je povoljno za sidrenje i sidro dobro drži pa je ovde izgleda važno da budete zaštićeni grebenima od talasa, a vetar čak dobro dođe da vas lepo ohladi.
BašJako u Coco Banderos
Čim smo se usidrili prilaze nam piroge da ponude jastoge, krabe, školjke. Kupujemo 7 lepih primeraka jastoga za svega US$7. Takve cene nema nigde. Spremaćemo gozbu.
Pune tacne jastoga za 7 dolara
Ove vode su najbogatije jastozima. Nosimo maske i ronimo okolo u neverovatno bistroj vodi. Očas posla nalazimo ogromne školjke tzv. konč. Malo dalje ispod kamena vide se pipci jastoga. Ribe plivaju okolo. Jedna mala raža se muva ispod broda. Žao mi je što nemamo podvodnu kameru da barem nešto malo snimimo. Ovde ne bi smo ostali gladni i da sami lovimo.
Upoznajemo komšije jedriličare, razmenjujemo iskustva.
Obilazimo ostrva. Svako je kao za razglednicu. Ko kaže da Neša ne voli da šeta. Može da se pohvali da je obišao ceo krug oko tri ostrva za jedan dan. Neka fotografije govore. Ovako zamišljamo raj.
Obilazak Coco Banderos
Žao nam je da moramo napustimo ovo prelepo mesto ali treba još dosta toga obići i stići u Kolon, pripremiti brod za veliku plovidbu po Pacifiku. Jasno nam je da ćemo ovde ostati duže nego što smo planirali ali na to smo već navikli. Cirkumnavigacija od 2.5 godine podrzazumeva brz tempo i stalnu žurbu. Uplovi, optrči, isplovi. Nema se vremena za upoznavanje naroda i kultura, a nas to najviše interesuje.
Šest NM dalje uplovljavamo u Holandes keys. To je jedan prelepi skup od 21-og ostrva zaštićen koralnim grebenom koji je dug 7 milja. Ovo je jedno od najpopularnijih skupova ostrva sa nekoliko sidrišta, a mi smo se odlučili da bacimo sidro izmedju ostrva Banedup, Tiadup, Ogopiriadup, Quinquindup (ono „dup“ u svakom imenu znači na Kuna jeziku ostrvo).
Holandese Keys
U sledećem sidrištu, tj. u sledećem otvoru među grebenima je prevelika gužva. Ovde ponedeljkom hrle svi jedriličari iz okoline zbog roštilja koji se tradicionalno održava ponedeljkom. Na obali su pre mnogo godina sklepali veliki sto od balvana pa je to ostrvo dobilo nadimak Barbaque island.
Holandese - pogled sa broda
Mi smo u dogovoreno vreme krenuli dingijem, a ono što je delovalo kao par stotina metara ispade skoro milju i po jer da bi se prišlo susednom ostrvu treba zaobići veliki koralni greben koji se nalazi izmeži dva sidrišta. Koralne formacije i mnoštvo riba se lepo vide kroz kristalno čistu vodu. Biće gusto u povratku po mraku omašiti grebene i naći brod.
Puni utisaka u Holandesima
Sutradan krećemo u istraživačku misiju opskrbljeni maskama i perajima. Kažu da ovde ima velikih riba, čak i ajkula, ali mora da se izađe izvan grebena. Mi bi smo ipak unutar grebena da istražujemo. Srećemo ogromnu ražu. Jata riba svih boja nas obilaze. Korali raznih boja podsećaju na cele gradove Hobita. Istočna strana ostrva Kalugirdup opada kao litica sa pola metra na 10 metara dubine. Pratimo liticu duž istočne strane ostrva gde žive mnoge ribe. Iako kažu da ajkule koje ovde žive nisu opasne, mi smo ipak zahvalni da to nismo morali da i lično potvrdimo. Prosto ne znam kako bi smo odreagovali da smo se susreli sa ajkulom. To isto predveče ispod naše jedrilice su se skupile “pilot” ribe (to su one koje je prilepe na ajkule). Obilaze, zaranjaju i izranjaju. To je siguran znak da ima ajkula u blizini.
Još jedan skup prelepih nenaseljenih ostrva u koralnim grebenima. Cela plovidba od Holandeza do Chichime prolazi kroz grebene. Nije daleko, ali plovimo obazrivo. Olupina ima kod skoro svakog skupa ostrva.
East lemon keys
Nema mesta u prvom sidrištu pa nastavljamo do Chichime. I ovde je gužva ali nalazimo lepo mesto da se sidrimo između ostrva Uchutupu Pipigua, Uchutupu Dummat. Žalimo za južnijim ostrvima gde nas je bilo samo po dva - tri broda na sidru. Ova ostrva su mnogo bliža Kolonu pa je tu i najveća gužva. Mnogi jedriličari ne odu tako daleko na jug kao što smo mi bili.
East lemon keys
Na obali se nalazi kamp, sasvim prilagođen Kuna stilu. Kune u pirogama nude jastoge, krabe, ribe. Ovde se odlučujemo za ražu. Prodaje se na kilo. MarijaElena nam objašnjava da treba prvo da se skuva i onda se sprema kao bilo koje meso.
Prilazi nam jedan mladić da pita da li idemo prema Kartageni jer mu treba prevoz. “Odakle ste?” pita. “Oni tamo su Slovenci, malopre sam njih pitao za prevoz do Kartagene.” Tako smo na jednom malom sidrištu u Kuna Yala za koje je malo ko čuo upoznali Slovence (u čarteru) i opet propričali srpski. Ispostavilo se da su Slovenci pravoslavci, što je važno iz samo jednog razloga, a to je zato što su kupili od Kuna celo prase i pozvali nas na večeru. Svet je zaista mali.
Krajnje je vreme da napustimo Kuna Yala. Ne ide nam se, ali moramo. Not so interim i mnogi drugi ostaju u Kuna Yala jer ne ide u Pacifik. Navraćamo prvo do Isla Porvenir samo da se prijavimo. Na tom ostrvu ima samo aerodrom, restoran i mala prijatna kancelarija za formalnosti.
Prilaz Nargana
Isla linton se nalazi nešto manje od 50 NM prema Kolonu. Idealno mesto da se prenoći. Tu srećemo opet naše prijatelje sa Imsim-a (ime broda znači “to sam što sam”). Pošto smo spakovali dingi, krećemo uveče njihovim dingijem u restoran na obali. U drugom dingiju posada sa jedrilice Tara. Vetar duva pravo na ulaz u sidrište pa se veliki talasi razbijaju o obalu. Čini nam se skoro nemoguće prići uz mali dok i izaći na obalu. Ipak pokušavamo. Vlasnik restorana je sve lepo pripremio jer su ovde ovakvi talasi česti. Postavio je bove sa korpo mortom (mrtvim sidrom) na četiri metara od obale kako bi se gumenjaci vezali i sa krme, a na obali je između dva drveta razapeo konopac za koji se vezujemo pramcem. Sa drveta na obali vise veliki kanapi sa čvorovima, tako da sa dingija izlazite tako što vam sa obale dobace taj kanap, uhvatite se za njega, zaljuljate i kao Tarzan skok na obalu. AaaaAA!!!!! nije baš obavezno, ali ako promašite trenutak za skok vrlo razumljivo (do struka ste u vodi, a skroz obučeni). Iako su vlasnici restorana Holanđani, klopa je bila sasvim OK, tim pre što nismo morali sami da kuvamo.
U povratku ista procedura, sa tom razlikom što sada morate da sa kanapa skočite u dingi (nimalo laka operacija po mraku i malo pod gasom). Zatim odvezivanje, a da vas talsi ne tresnu u obalu, nagli okret, pa pun gas pravo u talase. Vrlo mokra avantura, ali smo se slatko nasmejali i konačno vratili na brodove.
Majmunu sa Isla Linton
Isla linton je poznata po majmunima koji žive na ostrvu. Ostrvo je u privatnom vlasništvu, ali se priča da su pravi vlasnici majmuni koji sada tamo žive. Uselili su se u napuštenu kuću na obali. Ovi majmuni su veoma druželjubivi, jedu vam iz ruke i čak dolaze da se maze. Sve je uredu dok ne primete da se spremate da odete. Ne vole da vide kako odlazite. Tada naprasno postanu agresivni, napadaju i ujedaju.
Pozdrav iz Lintona
Jednu ženu koji smo sreli su ujeli ili ogrebali na 17 mesta. Naši prijatelji sa lightspeed-a su mladi pa su uspeli da pobegnu i uskoče u dingi bez povrede. Mi smo se odlučili za sigurniju taktiku. Prišli smo dingijem uz dok i hranili ih iz dingija, spremni da pobegnemo ako postanu agresivni. Misija je uspešno završena: lepo smo se družili, majmuni su nahranjeni, a mi se vratili nepovređeni.
Kako razbiti kokos bez alata
Dosta je bilo uživanja. Uplovljavamo u Kolon. Brod treba da se vadi iz vode da se obnovi antivegetativna boja, da se provere svi sistemi, pripremi brod za dugačku plovidbu po Pacifiku i naravno da Bašjako sprovedemo kroz panamski kanal.
Po ko zna koji put…, lista radova na stolu, alat svuda po brodu, brod na suvom, pa ajde dole-gore po sto puta po zaboravljeni alat, ali šta se mora – mora, uslovi za bilo koje radove na Pacifiku su skoro nepostojeći sve do Australije ili Novog Zelanda.
Pozdravi
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 25/04/10