Pišu i slikaju
Neša i Neli
Shelter Bay Marina, se nalazi na samom ulazu u luku Colon (Kolon) odmah iza lukobrana. Grad Kolon se nalazi sa druge strane zaliva, što znači da treba preći preko prevodnice da bi se stiglo u grad. Kada ulaze brodovi, prevodnica je otvorena i mora da se čeka i po pola sata da se brodovi uvuku (velike brodove uvlače remorkeri), “uparkiraju”, privežu i spreme za podizanje nivoa vode. Kad su brodovi spremni, kapija se zatvara i otvara se jednosmerni most za naizmeničan prolazak putničkih vozila. Za veća vozila mora se ići do jednog od dva velika mosta na pacifičkoj strani Paname, a do tamo ima oko 60km.
Grad Kolon je jedan oronuli lučki grad koji je znao za mnogo bolje dane.
Kažu da panamska vlada uzima sve prihode od kanala za razvoj Panama City-a, glavnog grada Paname. Fasade i ulice Kolona su u stanju raspadanja, što je greota jer su zgrade zaista izuzetno simpatične. Uz to, imaju najšarenije autobuse na svetu, koji su prava atrakcija. Nažalost niko još nije skupio hrabrost da izvadi fotoaparat u Kolon-u.
Lopova ima svuda (turiste je lako prepoznati), pa se preporučuje da se ide isključivo taksijem od prodavnice do prodavnice. Srećom taksi je jeftin i za jedan dolar možete stići svuda u Kolonu.
Mi smo kao i uvek pomislili da preteruju i zapucali iz jedne prodavnice u drugu udaljenu oko 300 m peške. Usput smo priupitali policajce (koji čoškare sa mitraljezima na gotovs) da li smo na dobrom putu. Ljubazno su nam odgovorili i odlučili da nam daju oružanu pratnju do prodavnice. Tada smo i mi shvatili da verovatno ima puno istine o kriminalu u Kolonu.
Neprobojna prašuma
Shelter Bay Marina je izvanredno locirana, na obodu nacionalnog parka u kome živi veliki broj životinja uključujući majmune, lenjivce, mravojede, krokodile, jaguare, ocelote i mnoge vrste za koje nikad ranije nismo čuli. Kažu da u Panami ima najviše vrsta ptica po kvadratnom metru. Sve to uključuje papagaje, jastrebove i neke skoro izumrle vrste orlova.
Za nacionalni park, ne mora čak ni auto da se iznajmi. Može i peške da se stigne iz marine. O svemu tome smo čitali i zamišljali život na obodu prave pravcate prašume. Raspitali smo se. Nema otrovnih zmija. Velike mačke izbegavaju ljude.
Zeleno zeleno i po koji crveni cvetić
Nekoliko dana smo gledali u prašumu i konačno smo skupili hrabrost.
Budilnici su po dogovoru zazvonili u ranu zoru: da nas ne uhvati vrućina.
Kiša je napolju pljuštala.
Ništa novo. Ovde je sad kišna sezona. Kiša pada nekoliko puta dnevno. Ne, ne pada, nego zaliva, kao da neko odozgo izvrće kofe sa vodom.
Negde oko 08:00 kiša je počela da popušta. Izvirujemo da procenimo situaciju. Pa mogli bi smo uskoro.
Tako je ekipa krenula oko 09:00 u “avanturu”.
Hrabri istraživači
Puni nade krenuli smo u šetnju sa prijateljima (u velikom broju smo sigurniji). Poneli smo kabanice, energetske krekere, vodu, fotoaparate, kameru i nož, za samoodbranu. Što je sigurno, sigurno je.
Spremni smo za sve.
Rekli su nam da postoji staza koja vodi prema Fort Sent Lorenzu, napuštenom utvrđenju američke vojske.
I proplanci su neprobojni
Polako smo se probijali kroz prašumu, asfaltiranim putem. Iz prašume se čulo zavijanje drekavaca - vrste centralnoameričkog majmuna. Zvuče kao da su ogromni i opasni, iako su ustvari manjušni majmuni. Ali prašuma nam nije dozvolila ni da privirimo. Stari asfaltirani pur krivada kroz džunglu. Sa obe strane puta koji je ukopan u tlo počinje zelenilo. Apsolutno je neprohodno. Visoko drveće odmah uz put, a između neprohodna šikara, grane, lijane, popadala stabla, sve prevučeno mahovinom, miriše na vlagu i trulež, nebo se jedva nazire kroz polumrak. Čak i na proplancima trava raste preko dva i po metara.
Shark point
Skrenuli smo stazicom prema Shark Pointu (ajkulin kutak). Plaža gde se neka rečica uliva u okean.
Mesto je dobilo ime po steni. A plaža, pa prosudite sami.
Plaža Shark point
Zeleno, zeleno, zeleno i po koji crveni cvetic. Tu i tamo smo čuli flaparanje krila, šuškanje grana, cvrkut ptica, kreštanje papagaja i neizostavno urlanje drekavaca. Videli smo i poneku senku, grane kako se pomeraju. Ali živo biće osim insekta videli nismo. Čak je i ova velelepna termitska tvrđava izgledala napuštena.
Utvrđenje termita
Da budemo potpuno iskreni, toliko smo galamili i šalili se usput da smo verovatno isprepadali sve prašumske stanovnike u bližoj i daljoj okolini. Da smo bili tiši možda smo mogli nešto i da vidimo.
Kao vrhunac svega, videli smo ženicu sa drugog doka kako veselo džogira sama niz puteljak.
Srećom u povratku smo navratili da obiđemo napuštenu stanicu američke vojske. Tu smo posred livade videli leđa majmuna koji beže od nas.
Za kameru nisu pozirali.
Tako se neslavno završila naša prašumska “avantura”.
Neli & Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 04/11/09