Pišu i slikaju
Neša i Neli
Iznajmili smo najjeftiniji auto do sada, za svega 20€. Ništa deposit ni ugovor, dajemo pare čoveku koji nam je dovezao auto. Neznamo ni da li imamo osiguranje.
Krećemo opskrbljeni mapama i brošurama. Neša za volanom a Neli za mapom, kao i uvek.
Ali nije kao i uvek. Na ovom ostrvu ima više od jednog puta koji ide oko ostrva. Na svim ostrvima koje smo do sada obišli, bio je jedan glavni put koji kruži oko ostrva i prolazi kroz sela i gradiće, pa smo se bez problema snalazili. Willemstad je veliki grad koji ima čak i obilaznicu (Tzv. “ring”) i predgrađa sa puno ulica istog nivoa i još toliko neasfaltiranih ulica, bez putokaza. U ulicama šarene kuće najviše jednospratne i sasušeno šipražje.
Najlepša tablica
Mapa koju smo dobili nije autokarta, već turistička mapa koja nije baš precizna. Negde su ucrtane i neasfaltirane ulice, a negde nisu – pa pogađaj. Mesto gde treba da se vratimo je ćorsokak, puteljak koji vodi do jedne male marine. Hoćemo li umeti da se vratimo?
Hrabro smo krenuli… i zaustavljali auto iza svake raskrsnice, gledali unazad i zapisivali: zelena kapija desno, žuta kuća levo, T raskrsnica kod velikog kaktusa levo, čak smo kao marker uzeli i mrtvo kuče na pločniku. Uz nešto lutanja uspeli smo da se snađemo.
Flamingosi
Prvo odredište Fuik Bay. To je jedan veliki zaliv za koji su nam rekli da je još lepši od Spanish Waters-a. Iza raskrsnice kapija sa stražarima. “Ne možete da udjete”, kažu, “Tamo se sada zida pa je zabranjen pristup”. Razočarani odlazimo. Nije nam sasvim jasno jer je put trebalo da se račva i vodi na nekoliko odredišta. Nemoguće da se svuda gradi.
Sledeće na putu: lokalna kuća, muzej pretcima. Na sreću prolazimo kroz kuću da bi stigli do kafića gde se plaća ulaznica. U kući ništa vredno 3$ koliko košta jedna ulaznica. Stara pegla, stare flaše, stare vage, nešto ćilima. Sve je već viđeno. Kod nas ima lepših i starijih stvari u svakom seoskom domaćinstvu. Odustajemo.
Oko nas tužan pejzaž. Sasušeno šipražje i po koji kaktus. Neverovatno koliko je lepša unutrašnjost Bonaire-a koji je svega 35 NM udaljen.
Vozamo se prema Boca Tabla, na privetrinskoj strani ostrva gde je more iskopalo nekoliko zanimljivih zaliva sa zanimljivim pećinama, liticama i platoima. Ulaznica 5$ po osobi. Pošto nakon 3 sata vožnje još ništa zanimljivo nismo videli, nevoljno dajemo pare.
Šetamo, obilazimo, razgledamo. Lepa šetnja, ali ne možemo da verujemo za šta uzimaju pare. Mnogo lepših zaliva ima svuda na svetu za džabe. Zanimljivije je gledati ekskurziju dečice koje smo tu zatekli.
Kura Hulanda - Neli u parku
Sledeća stanica Kura Hulanda, privatni resort-klub na zapadnoj strani ostrva koji su nam preporučili naši lokalni prijatelji. Kažu da je mnogo lep i da imaju odličnu, a jeftinu hranu. Opet se plaća ulaznica. To nas već iritira! Odustajemo – ali čekaj, ako ručamo, ulaznica se odbija od cene ručka. Tako već može. I zaista, kao da ste ušli u botaničku baštu. Kura Hulanda ima prelepo negovano imanje puno cveća i egzotičnih biljaka, divnu plažu, odličnu hranu i uslugu. Konačno da nas nešto oduševi. Dok pijuckamo pićence uživamo u pogledu.
Kura Hulanda - plaža
Vraćamo se polako zapadnom, zavetrinskom stranom ostrva. Na mapi su obeležene mnoge plaže. Ali…neke više ne postoje jer su na njihovom mestu izrasle vikendice ili kuće. Tamo gde su ostale plaže plaća se ulaznica 5$ po osobi. Za te pare ne dobijate ništa. Sve ostalo se ekstra plaća.
To je već bezobrazluk... Vraćamo se razočarani.
Na povratku jedina svetla tačka je jarko žuto drvo na vrh brda koje cveta među šipražjem. Interesantna pojava. Posle čujemo da to drvo cveta samo posle kiše i to svega 2 dana.
Barem se nismo izgubili na povratku.
Pozdravi
Neli I Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 02/08/09