Veseli kružni tok na Martiniku
Pišu i slikaju
Neša i Neli
Krenuli smo sa Martinika pomalo opušteni, 8-og maja, dan kasnije nego što smo planirali. Dočekao nas je dosta jak vetar oko 20 čvorova sa udarima do 28. Jaka orca po talasima od 2-2,5 m. Za kormilom smo se smenjivali Neša i ja. Brod, nagnut do ograde išao je jako lepo uz talase. Bilo je to oštro ali divno jedrenje. Vreme toplo, talasi zalivaju taman toliko da nas rashlade.
Bašta na Martiniku
Takvo vreme nije bilo po prognozi. U stvari mi nismo ni gledali prognozu za taj dan jer smo trebali da kreneno dan ranije. Malo smo se zabrinuli jer još nismo stigli do kanala između ostrva gde često pojača vetar, a sudar Atlantskog okeana sa Karipskim morem, uzburka vode. Silazim u kabinu da proverim prognozu koju sam snimila prekjuče: Talasi 1-1,5 m; vetar do 17 čvorova. Pomalo iznervirana što ne možemo da se oslonimo na prognozu izlazim u kokpit ali sam ipak krajičkom oka primetila: „VODA U SALONU!“
Limun na karipski način
Neša mi je odmah uvalio kormilo i krenuo u istraživanje uzroka. U kaljužama ispod podova je bilo nekih 100 l vode. Prvo je proverio motor. Voda nije odatle ulazila. Uključio je kaljužne pumpe. Nivo je počeo da opada.
UUUF! Utešna vest! To znači da vodu brže izbacujemo nego što je primamo. Verovatno ćemo uspeti da stignemo do St. Lucije. Ipak, počinjem da razmišljam: šta ako moramo da napustimo brod? Blizu smo. Svega 20 NM izmedju St Lucije i Martinika što znači da smo maksimalno 10 NM udaljeni od onog bližeg. Imamo jedno zgodno platno koje služi za sve i svašta. Od njega bi mogli da napravimo mini priručno jedro za splav za spasavanje i stićićemo do najbližeg ostrva. Prometno je, neko će nas pokupiti...
Brodovi koje srećemo: Čak mu je i gumenjak zarđao
Dekoncentrisana dešavanjima, shvatam da jedrim pomalo haotično i da sam dozvolila da nas talasi tumbaju amo - tamo dok Neša ronda po budžacima pokušavajući da pronađe odakle prodire voda. Sredi se pomislih, ili će Neša negde razbiti glavu. Nije još vreme za paniku. Smogla sam snage da smirim brod.
Uskoro se pojavio Neša. Ne može da pronađe odakle dolazi voda. Sve moguće otvore i prodore je pregledao i svi su OK. Može da bude još jedino kobilica.
To nikako nije dobra vest. Osim što po ovakvom naginjanju lako može da se proširi pukotina, popravka kobilice nije ni malo jednostavna ni jeftina stvar.
Ma ne, nije moguće! Pa nigde nismo udarili kobilicu. Ne može tako sama od sebe da pukne… Ipak je ovo star brod. Možda je u pitanju zamor materijala. Možda je neka stara pukotina koju nam nisu prijavili bivši vlasnici a mi je do sada nismo primetili. Možda? Možda?
Brodovi koje srećemo: Mogao bi da se zove Gipsy Kings
Voda ipak nije rasla i mi smo nekako stigli do St Lucije. Bacili smo sidro odmah u zalivu da na miru pregledamo još jednom sve kako bi znali da li treba brod odmah da vadimo napolje ili šta dalje.
Opet smo probali vodu (umoči se prst u vodu pa se lizne) da bi utvrdili da li je voda slana ili slatka. Bogami slana. Ali nije skroz.
Ali čekaj! Nas je zalivalo more. Mi smo slani! Ruke su nam slane!
Dobro smo oprali ruke, isprali usta i opet probali vodu. Za svaki slučaj sam probala i more da bih bila uporedila i bila sigurna. Ipak je u kaljužama slatka voda.
Sa velikom nadom smo krenuli u pretraživanje svih mogućih creva i konačno našli puknutu cev.
Zamena puknutog creva
Negde po polasku iz Martinika smo konstatovali da samo ostali bez vode ali s obzirom da smo odavno sipali vodu u tankove, to nas nije iznenadilo. Ni u snu nismo mislili da imamo još 100 l vode. Baš smo bili štedljivi (tuširanje krišom po marinama, a sudove smo prali u morskoj vodi i samo ispirirali u slatkoj vodi).
Crevo je Neša odmah zamenio, ali nismo smeli da se radujemo sve do sutradan kad smo uz olakšanje utvrdili da su kaljuže i dalje suve.
Što se prognoze tiče. Ja sam gledala prognozu od 06-og marta umesto 06-og maja.
Eto tako nam se kratka ruta od Martinika do St Lucije, od lepog jedrenja očas pretvorila u stresnu situaciju. Na sreću sa najboljim ishodom.
Pozdrav
Neli I Neša
SY BASJAKO