Izvod iz brodskog dnevnika

Vreme odmora - pogled sa našeg brda

Pozdrav sa Kariba

“Money makes the world go ’round“

Pišu i slikaju
Neša i Neli

Krenuli smo na put od 2-3 godine. Pretpostavljali smo da može da se desi da na nekoj tačci našeg puta moramo da zastanemo. Razlozi bi mogli biti razni: od toga nam se negde mnogo svidi, kašnjenja zbog vremenskih uslova i čekanja da prođe sezona uragana/tajfuna, kvara na brodu, prezasićenosti nas kao posade, porodičnih razloga, bolesti, neke papirologije i na kraju problema sa finansijama. Nas je zapalo ovo poslednje. Po svoj prilici malo prerano.

St Vincet svakodnevnica - kape za izložbu

Čitali smo mnogo raznih članaka na raznoraznim sajtovima o iskustvima drugih ljudi na sličnim putovanjima. Poneki su uspevali da se nekako udenu u budžet od US$ 500 do US$ 1.000 mesečno. Naivno smo poverovali da ćemo u tome uspeti i mi. Nije nam jasno gde grešimo i kako mi uspevamo da potrošimo mnogo više, tim pre što skoro sve popravke radimo sami i ne plaćamo majstore (a to je povelika stavka). Nismo baš neke trošadžije, uglavnom kuvamo na brodu, ne posećujemo „fensi“ mesta i ne razbacujemo se. Pored poroka, kao što su cigarete i duvan za moju lulu, luksuziramo se sa pokojim pivcem i sokom i to je sve.

Pred put smo probali da sredimo naše finansije, napravili dosta dobru zalihu, ali zbog raznoraznih razloga nismo uspeli da izdamo stan, što bi nam osiguralo najosnovniji stalni prihod. Imali smo dilemu: da ostanemo da sve dovedemo u red, što bi podrazumevalo kašnjenje sa polaskom od godinu dana, (izgubili bi vremenski prozor „Weather window“ za prelaz Atlantika), ili da se malo kockamo, tj. krenemo odmah i nadamo se da će se stvari razrešiti uz put same od sebe. To se na našu žalost nije ostvarilo. Kao za baksuz, izdešavalo se svašta i umesto prihoda imali smo mnogo troškova kod kuće i pokazalo da nije lako iz neke nedođije rešavati stvari kod kuće.

Boathouse na kojem radimo struju

Čitali smo i o tome kako je definicija krstarenja u stvari „popravljanje broda na egzoticnim mestima“. Jasno nam je bilo da se brod na ovakvom putu mnogo više troši i da će dobar deo kasice prasice otiči na razne popravke. Brod je bio uglavnom spreman što se plovidbe tiče, falile su samo male stvarčice koje smo planirali da sa zadovoljstvom uradimo uz put ne prekidajući putovanje, bar smo tako mislili.

Kakav haos - odakle krenuti

Nadali smo se da ćemo dobiti i neku malu pomoć od potencijalnih sponzoram, ali vremena su teška. Zbog nedostatka razumevanja ili našeg neznanja da se predstavimo i prikažemo, nismo u tome uspeli. Mi bi bili prva posada koja pod zastavom Srbije kreće na ovakav put.
Ostalo je “use i u svoje kljuse“, to jest nismo mogli ni u koga da se pouzdamo, već smo krenuli sa onim što sami imamo.

Neša na zadatku

Po ko zna koji put umešao se prst sudbine i stvari su krenule malo naopako i polako počele da izmiču kontroli iako smo vodili strogu evidenciju o troškovima.

• Pošto smo dosta kasno krenuli, vreme i naš itinerer su nas stalno dovodili do mesta gde nije bilo moguće sidriti, što zbog dubina, nesigurnih i nezaštićenih sidrišta itd. Moralo se u marine. Neke su bile prihvatljive, a neke su baš bolele po džepu.
• Pred prelazak Atlantika smo morali da sačekamo i druge članove posade, što je podrazumevalo čekanje u marinama kraj većih gradova zbog avionskih veza itd. (Uklopili smo se u budžet jedino na transatlantskom prelazu gde smo trošili samo ono što imamo na brodu).
• Naše osiguranje nam je potpuno neočekivano povisilo premije, a za nastavak osiguranja za područje C (čitaj ceo ostatak sveta)  morali smo splav za spasavanje da servisiramo i dovedemo do onog nivoa koje traži osiguranje.Novo dno od dingija i  pumpa morske vode na motoru su bili neočekivani izdatci, tim pre što sam pumpu komplet servisirao u Baru.
• Život na karibima je MNOGO skuplji nego u Evropi. To podrazumeva naročito hranu, higijenske proizvode, cigarete, itd, a na svakom ćošku neko pokušava da prevari strance.
• Prekasno smo shvatili da nam veoma ozbilja svota novca odlazi na rubriku „razno“. Tu spadaju sve one gluposti od par evra, koje ne spadaju nigde i koje lako izmaknu kontroli.

Suma - sumarum sve ovo je dovelo do toga da smo skoro ceo “štek“ potrošili i suočili se sa činjenicom da bi smo krenuli na Pacifik bez rezerve i sa malim mogućnostima da je dopunimo.

Stavili smo sve opcije na sto:

• Nastaviti dalje po planu bez obzira na sve
• Pozitvno:
• putujemo dalje, uglavnom po planu (što najviše želimo),
• najmanje će koštati jer ćemo biti na putu dve godine
• Negativno :
• Panamski kanal bi nas iskoštao preko 800 Eura, plus troškovi agenta za papirologiju bez koga se ne može, (Panama je tačka bez povratka - ako prođemo, zbog vetrova i struja nema nazad),
• na Galapagosu se plaćaju dosta visoke takse za plovljenje po reviru, jer je nacionalni park, a valjalo bi videti to čudo od ostrva,
• nastavak dalje u sve veću divljinu gde ne daj bože da se desi neki kvar, marine i servisi skoro da ne postoje, sigurnost sumnjiva, ostavljenje broda (u slučaju da rešimo da na kratko odemo kući) teško moguće i bez bilo kakve garancije da ćemo ga zateći kada se vratimo,
• letovi za Evropu komplikovani i skupi

• Krenuti na Sever po Karibima i polako prema Americi, (možda ostaviti brod tamo, pa kući da sredimo stvari )
• Pozitivno:
• Imamo mogućnost da vidimo centralne i severne Karibe, da vidimo USA,
• dobra mogućnost da u Americi nađemo na jeftinu marinu za ostavljenje broda na neko vreme, sigurnost za brod zagarantovana,
• oprema i delovi jeftini,
• imamo prijatelje koji mogu pomoći na razne načine, možda i za posao
• mogućnost nalaženja jeftinih letova za Evropu,
• USA viza nam važi još skoro 3 godine,
• Negativno :
• Plovidba po severnim Karibima dosta skupa (hrana, gorivo i marine) u neke marine se mora zbog formalnosti (vize, papirologija),
• plovimo u stvari unazad,
• gubimo godinu dana,
• dogodine od USA do Paname jako dugačak i skup put od preko 3 meseca 

• Vratiti se nazad za Bar - ka Bermudama, pa nazad preko okeana za Evropu
• Pozitivno :
• imamo mogućnost da vidimo centralne i severne Karibe,
• postoji mogućnost da na netu nađemo posadu za tu deonicu koja bi učestvovala u troškovima,
• brod može da se ostavi bilo gde usput ili relativno jeftino u Baru,
• letovi za Beograd mogući i jeftiniji,
• mislim da bi relativno lako razrešili fin. probleme lično kada dodjemo kući,
• mogućnost da se nešto zaradi u Baru-Beogradu.

• Negativno :
• Jako dug i skup put tamo i nazad od oko 12.000 Milja i minimum 18 meseci,  
• gubimo više od godinu dana jer treba još jednom preći Atlantik da bi se stiglo na isto mesto,
• maltretiranje broda,
• ova varijanta bi nas koštala skoro koliko i nastavak puta preko Paname,
• po nama najgora varijanta (po malo porazna)

• Ostati na St Luciji i u blizini –nastavak puta sledece sezone
• Pozitivno :
• Velika mogućnost da zaradimo na raznim projektima (čitaj sređivanje i popravka brodova za prodaju) i popunimo rezervu,
• imamo prijatelje koji mogu da pomognu,
• mogućnost delivery skipovanja, check in/out,
• u pauzama između poslova jedrenje po Karibima,
• Uraganska zona se završava na 100 NM od St. Lucije-  mogućnost da sezonu uragana provedemo južno od zone ili da bežimo pred uraganom,
• postoji avio veza sa Evropom u slučaju da ostavimo brod i trknemo kući,
• lak nastavak puta sledeće godine (po prvobitnom planu),
• relativno lak vizni režim (na mnogim mestima nam ne trebaju vize, ili se dobijaju na licu mesta)
• Mogućnost relatvno jeftinog sređivanja broda za dalji put,

• Negativno :
• gubimo godinu dana,
• rad u dosta teškim uslovima (vrućina i vlaga),
• mogućnost problema sa vlastima zbog rada bez dozvole,
• avio karte za Evropu skupe,
• boravak u boat yardy može biti jako dosadan i monoton, pogotovo za Neli, ako i njoj ne nađemo nešto da radi.
• Ostavljenje broda na sevrnim Karibima dosta riskantno zbog mogućoh uragana, a i osiguranje nas ne pokriva za vreme njihovog trajanja
• Ostavljanje broda na južnim Karibima dosta skupo i prebukirano, jer svi pokušavaju isto što i mi

Poliranje broda

Posle mnogo razmišljanja, razmatranja raznih opcija, njihovo kombinovanje, pa čak i malih rasprava, došli smo do zaključka da je ostajanje na Karibima do sledeće godine najbolje.

I pored svih ovih nedoumica moral posade je OK (sada kada smo prelomili). Pokušaćemo da iz ovoga izvučemo sve najbolje što možemo.

Momentalno smo na St. Vincentu u Otley hall boatyardy. Brod je na suvom. Uradili smo antivegetativnu boju, zamenili cink protektore, ponovo nacentrirali motor (jedan od metalnih nosača nam je pukao, pa smo i to sredili), zamenili gumene ležajeve osovine itd.

Skidanje jarbola na karipski način - brod na dizalici, a čovek na jarbolu

Počeo sam da radim na jednom motornom brodu (sređujem struju) da malo osvežimo budžet. Na projektima brodova može pristojno da se zaradi, jedino je rad u jardu dosta težak, vruće je, zapara i svaki čas pada kiša.

Tako da Bašjako i njegova dvočlana posada ostaje do daljeg na Karibima.

Puno pozdrava
Bašjako dvojac

Neli & Neša