Admirality bay
Prošlog vikenda smo otišli ferijem do Bequi (prvog ostrva Grenadina, južno od St Vincenta). Tamo se održavala tradicionalna uskršnja regata sa gomilom usputnih sadržaja. Bequia je inače omiljeno odredište jedriličara.
Bequia - Pijaca
Lokalci su ljubazni, plaže su prelepe, mnogo toga je prilagođeno nautičarima, naprosto Bequi živi za i sa jedriličarima. Našli smo se sa Banetom, koji je u teglju dovezao svoju trkalicu Sea Devila na trku.
Bequi - Taxi
Izvod iz Nelinog dnevnika
I mene su pozvali da učestvujem na treningu. Bilo nas je osamoro na probi kao kvalifikacija za samu trku. Nikad ranije nisam učestvovala na regati, a kamoli se vozila na trkalici kao što je Sea Devil. Trebalo je shvatiti šta čemu služi i kako se koristi. Ništa nije kao na običnoj jedrilici.
Bequia - Čamci nude vodu, naftu, pranje veša i prevoz
Dali su mi leve patarace (runner). Njih je trebalo popustiti na zavetrinskoj strani a zategnuti na privetrinskoj kod svakog preleta bilo uz ili niz vetar. Sve to je trebalo uraditi bez greške, jer ova lagana trkalica ne prašta greške. Kad bi zakasnila sa zatezanjem lako bi se moglo desiti da padne jarbol.Kad bi zakasnila sa popuštanjem, mogli bi se prevrnuti. Onda je trebalo posle svakog preleta trčati na rub broda kako bi ga ispravili, a bogami se naginjao i po 60 stepeni. Morali smo još i paziti na jako niski bum koji nam je fijukao preko glava. Nismo se baš uhodali.
Priprema Sea Devil
Nisam baš sve odradila kako treba, mada nisam napravila nijednu ozbiljnu grešku. Nisam bila čak ni najgora. Samo njih petorica će da učestvuju u trci. Ja se ipak nisam kvalifikovala za samu regatu. Isuviše je to ozbiljan brod da na njemu debitujem u mojim godinama. Ne verujem da bi mogla da održim koncentraciju do kraja trke. Ali ljudi, kako sam ja uživala u toj probi. Prvi put sam osetila to uzbđenje i adrenalin sa regate. Koji je to spoj koncentracije, brzine, spretnosti, tehnike i uhodanosti koji je potreban da bi se pobedilo na trci!
Naravno da smo učestvovali, ali nismo prošli baš sjajno. Naime “Đavolko“ je ultra laka jedrilica sa kobilicom od samo stotinak kila i predviđen je za trke po slabom vetru, gde njegova mogućnost jedrenja niz vetar dolazi do punog izražaja. Na našu žalost duvalo je preko 25 čvorova, sa dosta jakim morem, pa smo se i sa jako skraćenim jedrima nonstop jako naginjali, gubili brzinu, imali nekoliko Broucha (naginjanje od preko 60 stepeni). Jednostavno brod je prelagan za takav vetar, a imali smo i malobrojnu posadu (samo nas petoro) koja svojom tezinom nije uspevala da izbalansira brod, iako smo kao majmuni visili na krilima. Trebalo bi da nas bude bar 8 do 10 na palubi da bi nešto uradili. U glavnom, prvog dana smo bili šesti u klasi u realnom vremenu, a sa našim jakim hendikepom završili kao poslednji. Drugog dana smo izašli na start i posle par strašnih naginjanja, gde je bilo nerešeno dali ćemo uspeti da se ponovo uspravimo, odustali.
Bane je rešio da za sledeću regatu koja se održava krajem Aprila na Antigui, zameni bombu (bulb) na kobilici i doda još 400 do 500 kila na taj način. Tada će valjda doći do izražaja Đavolkova rasna ćud.
Iako razočarani našim neuspehom lepo smo se proveli. Na Bequiu za regatu dođe da posmatra i da se trka preko 250 brodova. Svi su na sidrima ili na bovama. Tamo smo sreli i jedriličare koje smo upoznali usput.
Na Bequi se održavala i regata tradicionalnih karipskih ribarskih čamaca. Ovi čamci koriste neku vrstu soših jedara (gaff rigging) i veoma su atraktivni, naročito pošto takmičari moraju da vise sa trapeza da bi ispravili brod koji nema ni kobilicu ni bilo kakav balast. Umešnost koja je potrebna za vožnju ovih čamaca potvrđuje posada stranaca koji su iznajmili čamac da bi učestvovali u trci. Njih su morali da došlepaju do obale jer nisu umeli da se vrate. Trka kreće i završava se na obali. A na obali fešta.
Divna atmosfera, brodovi na sidrima, gumenjaci zuje ka i od obale, opšta žurka.
Svira karipska muzika, na plaži roštilj, toči se pivo i svi se sjajno zabavljaju i druže.
Pozdrav sa St. Vincenta
NELI & NESA
BASJAKO