Marigot Bay - Plaža
Prošle nedelje nam je u poseti bio naš dobar drugar Boba, inače Nelin bivši direktor. Bio je u poseti prijateljima na US Virgin islands i po planu smo trebali da ga pokupimo na St. Vincentu pa da obiđemo Grenadine, za koje kažu da su najlepši deo Kariba. To je skup koralnih ostrva bogat morskom faunom. Kažu da kada spuštate sidro morate da pazite da ne pogodite kornjaču, mantu ili ajkulu. Dosta je opasno zbog koralnih rifova i mora se veoma pažljivo ploviti, ali se isplati.
Bivši direktor na našoj teritoriji
Nažalost, ispostavilo se da mu treba ceo dan leta od US Virgin Islands do St. Vincenta i dan i po da se vrati, sa 4 sletanja u oba pravca i napomenom da Liat (karipska avio kompanija) često kasni, tako da se može destit da sve to potraje i duže. U poslednjem trenutku promenio je let za St. Luciju i mi smo još jednom odložili odlazak. Već počinjemo da sumnjamo u začaranost ovog ostrva sa koga nikako da otplovimo.
Pored brojnih planova koje smo pravili za Bobin dolazak, morali smo da se zadovoljimo sa obilaskom Marigot bay-a.
Marigot Bay - Plaža
Čim smo se odvezali, pokazalo se da bi teško i otišli dalje. Ubacujem kopču u nazad - brod ne reaguje; pa u napred - brod ne reaguje. Nešto se desilo, kopča je otkazala. Probam sa gasom, motor urla, ali i dalje stojimo u mestu. Duva dosta jak vetar po boku i počinje da nas nosi prema brodovima na sidru. Odmah smo pripremili sidro da ga bacimo ako ništa drugo ne uspe. Dozivamo momke koji su bili na doku da zovu dock mastera da nas prevuče nazad. Polako driftujemo, ja maltretiram kopču, pokušavam sve moguće trikove. Kopča u jednom momentu počinje da radi, brod počinje da reaguje i krećemo ali poooollllaaako. Plovimo ka kanalu na izlasku iz marine. Brod ide jako polako i jako loše sluša kormilo.
Slučajni prolaznik
Izašli smo iz marine i odlučili da ipak bacimo sidro u čistoj uvali ispred marine (marina je u laguni u kojoj je “savska” voda i ne vidi se ništa). Moram da proverim o čemu se radi. Sidro hvata iz prve. Boba i ja uzimamo maske i zaranjamo. Odmah smo uočili kanap koji nam se zamotao oko elise. Kanap smo dosta brzo otkačili. Na moje čudo elisa i kormilo su potpuno prekriveni naslagama školjki. Obnovili smo antivegetativnu boju baš na tim mestima u Baru pred sam polazak. Neverovatno da se posle toliko malo vremena već nakupilo toliko puno školjki (izgleda da koper koji je dobar za Mediteran i Jadran ne radi u tropima). Trebalo je očistiti školjke bar sa elise i kormila da bi mogli da krenemo dalje.
U potrazi za blagom na kraju duge
Usledile su špahte. Zaroni, ogrebi koliko možeš pa vanka po vazduh, pa opet. Posle par zarona, već smo počeli da pokazujemo posekotine. Ne bi ste verovali koliko su oštre te školjke. Tada je Nelina obaveza bila da posmatra okolinu i upozori ako krv koja je već dugo tekla okolo privuče neku ajkulicu da nas obiđe. Srećom, uspešno smo obavili posao bez poseta.
I druga duga se pojavila
Zadihani izlazimo iz vode pa kreće dezinfekcija silnih posekotina po rukama i nogama a naročito na prstima (voda u marini je dosta zagađena pa verovatno i školjke koje tu istu vodu prerađuju) pa ne bi valjalo da se ranice inficiraju.
Cela akcija je trajala više od sata, ali na kraju ipak krećemo. Naša odluka da za koji dan odemo na St Vincent u boat yard da izvadimo brod i da ga sredimo odozdo se pokazala kao neophodna.
Na putu smo imali dosta jak vetar od 20-30 čv. i nekoliko pljuskova. Nismo žalili jer su nam se ukazale dve duge istovremeno. I za ove tropske prilike, to je prava retkost.
Marigot Bay je inače prošle godine proglašen za najlepšu uvalu Kariba. Ta mala uvala, pruža jedriličarima sve što mogu zamisliti. Potpunu zaštitu od vetrova, plažu, bove, mesto za mega jahte, i luksuzne i jeftine restorane, živu muziku sa atmosferom kakva se samo na Karibima može doživeti. Sve to nam je pomoglo da zaboravimo akciju od tog jutra.
Po preporuci momka iz marine koji nam je pomogao da se vežemo za bovu, odlučujemo da idemo u kafanu koja se zove “Happy hours”. Ubrzo smo shvatili zašto. Imaju sistem da je ceo dan Happy hour, što znači da za cenu jednog pića dobijate dva. Bukvalno su to shvatili. Neli i Boba naručuju Pina coladu, a ja pivo. Kelnerica donosi sve duplo. Pravi raj. Nije ni čudo da se kafana za čas napunila. Oko nas raznorazni ljudi. Lokalci došli na jeftino piće, ljudi sa jedrilica, posade i vlasnici velikih jahti, uglavnom raznovrsno društvo. Zajednička im je jedino želja za dobrom zabavom. Uskoro dolaze muzičari i sprema se živa muzika. Pevač je skroz pijan ili naduvan, jedva stoji na nogama. Njegova bela devojka trčka do kuhinje i donosi šolju za šoljom kafe. Čova pije li pije ali trežnjenje ne ide baš lako. Počinje svirka. Momci zvuče zaista fantastično. Bubnjar sjajno peva, ritam savršen. Pevač se još uvek trezni. Počinjem se pitati da li ćemo ga uopšte čuti.
Na palmi njišu grane
Atmosfera se zagreva, narod počinje da igra. Odmah se vidi ogromna razlika između lokalaca i turista. Lokalci imaju sjajan osećaj za ritam, a turisti baš i ne. Kelnerica prilazi mikrofonu i počinje da peva. To zvuči kao da neko grebe kredom po školskoj tabli. Peva hrabro, svi se smeju, uglavnom opšte zezanje i zabava.
Konačno, posle beskonačnog broja kafa, ustaje pevač i peva. Isplatilo se čekati. Čova ima sjajan glas i veliki raspon. Ni Marli se ne bi postideo.
Mi smo već kod četvrte (duple) ture. Boba sumlja da li u piću ima uopšte ruma. Posle te količine bi trebalo da smo dobro gasirani, a mi ništa. Izgleda da dupla tura podrazumeva samo dupli sok u koji podele jednu dozu ruma. Valjda moraju malo da prištede.
Atmosfera je fantastična i svi se dobro zabavljaju. Kuvarice u kuhinji đuskaju sa kelnerima, svi se njišu u ritmu.
Da skratim priču. Ostali smo do fajronta (završili sa 8 duplih tura).
Ostaje samo da se vratimo na brod koji se veselo ljulja na bovi nekih par stotina metara od nas. Čekamo vodeni autobus, počinje pljusak. Mokri do kože se vraćamo na brod. Mokri i spolja i iznutra. Zaista smo se lepo proveli.
Jutro u zalivu
Topli pozdravi sa Kariba
Neli & Neša
SY BASJAKO