HOME

Izvod iz brodskog dnevnika

Rodney bay marina

Pismo sa Kariba

Pišu i slikaju
Neša i Neli

Teško je objasniti čari Santa Lucije. Pored mora, prekrasnih plaža, palmi, prašuma, ljudi vas svojom otvorenošću i čak usporenošću prosto mame da se povinujete njihovom opuštenom načinu života. Banana, kokosa i tropskog povrća ima u izobilju, možete ih ubrati gde god ih vidite, mora su prepuna riba. Niko ovde ne umire od gladi. Ali se radi. Davno je došao beli čovek i navukao ljude na sve one igračke civilizacije bez kojih se više ne može.

Rodney bay marina

Santalucijanci su zadržali svoj neobičan temperament. Veseli i opušteni, ne žure nikud. Niko ne može odoleti muzici. Zato ćete doživeti da vam kelnerica uz piće otpeva strofu prekrasnim glasom. Bankarska službenica odigra par koraka pre nego što vas pita kako može da vam pomogne, momci koji ribaju brodove se svi redom njišu dok rade. Ako ih dirne pesma, osoblje kujne će rado izaci u tzv lambada vozu dok ne osete da je hrana počela da gori. Čak i čistačica WC-a ima svoj tranzistor uz koji igra dok radi.

Rodney bay marina

Nismo sedeli u mnogim restoranima, ali smo zato pročitali menije svih restorana koje smo videli u potrazi za originalnom karipskom hranom, onako kako je ovde jedu i spremaju. Izgleda da ovdašnji kuvari nikako nisu mogli da dokuče šta je to što turisti vole pa su sastavili jelovnik koji nudi 5-6 vrsta mesa i 5-6 vrsta ribe. Sami birate da li želite da bude kuvano, prženo ili na žaru i dobijate prilog koji sami izaberete: obavezan pirinač, pomfrit, pečeni krompir u ljusci, kuvano mešano povrce ili kreolski sos. Po meni ništa od toga ne ide sa ribom. Uostalom takvu kombinaciju i izbor možemo da nađemo u svim evropskim restoranima, pa zašto onda zapucati čak na Karibe da bi se jelo nešto obično i svakodnevno.

I oni su prešli Atlantik

Na kraju sam, pomalo frustrirana upitala našu drugaricu Kim: “Pa dobro, šta se u stvari jede na St Luciji?” Tako sam iznudila poziv na pravu, zaista egzotičnu, santalucijsku večeru. Na meniju je bila zlatna tuna ili mahi - mahi, kako je ovde zovu, spremljena kao čorba sa kupusom, šargarepom, bananama  i rašin-om. Rašin je neko ovdašnje povrće koje pomalo liči na ogroman celer i ima fenomenalan ukus koji podseća na nešto između najukusnijeg krompira i marcipana. Uz večeru se pije pivo ili rum.

Deo folklora

Koliko god da zvuči neobično i egzotično (naročito za naše balkanske pojmove), ta večara je bila nešto najukusnije što smo probali do sada. Riba se topila u ustima, a mešavina povrća je dodavala fini ukus egzotike.

Nikako mi nije jasno zašto na menijima restorana nema nečega takvog, jer mislim da bi svaki iole “avanturistički” nastrojeni turista želeo nešto takvo da proba.

Organske banane u ponudi

Ipak, upoznali smo ostrvo i njegove neograničene čari i sada se već mnogo bolje snalazimo.

Neko veče smo sa prijateljima svratili u restoran u našoj marini na večeru. Pijuckajući razne kombinacije sa lokalnim rumom prelistavali smo jelovnik. Sa prezirom smo odbacili svinjska rebarca (iako ih Neli obožava), probali smo ih već jednom prilikom i otkrili da su žilava skoro do nejestivosti, krenuli smo da tražimo dalje. Odlučili smo da probamo pileći roti (chicken roty) sa kokosom i karijem i džinovski škampe pohovane u kokosu sa ljuto - slatkim prelivom. Ispostavilo se da smo napravili sjajan izbor. Piletina je bila servirana sa kreolskim pirinčem i šarenom salatom, a džinovski škampi su se prosto topili u ustima. Sos uz škampe je bio podosta ljut, ali smo se hrabro borili jer je bio fantastičan.

U duhu karnevala

Posle smo saznali da Santalucijanci i meso pohuju sa kokosom. Jednostavno, umesto prezli, koriste rendani kokos. Mnogo je ukusno. Probajte.

Pored našeg izbora na meniju su bile razne vrste ribe, škampi na razne načine, italijanski specijaliteti (nije mi jasno zašto bi neko na Karibima jeo picu ili lazanje).

Tako smo konačno uspeli da probamo pravu karipsku hranu u restoranu (a sve nam je bilo tu pod nosom u našoj marini). Obično izbegavamo da jedemo u restoranima u marinama jer su cene uglavnom ubitačne i apsolutno neprilične za naš budžet. Ovog puta to baš i nije bilo tako bolno.

Dingi dok

Neli & Neša
SY BASJAKO

HOME