Soufriere
Prethodnih desetak dana su nam bili pomalo haotični. Prvo smo ustanovili da je pod od našeg gumenjaka počeo da pušta. Mi ga zakrpimo levo, a on počne da pušta desno, mi ga zakrpimo desno, a on počne da pušta na ventilu, pa na ćošku.... i tako sedam dana.
Na kraju smo morali da prihvatimo da mu je istekao vek trajanja i da ćemo morati da se pomirimo sa neplaniranim izdatkom. Gumenjak nam je neophodan da bi smo mogli da odemo na sidro. Naime, odavde pa skoro do Evrope, sidrišta su odlična (u mnogim mestima ni nema marina), tako da bi smo plaćali marine samo povremeno kad treba da natankujemo vodu, operemo brod i odmorimo. Naravno sve to pod uslovom da radi gumenjak.
Sa ciljem da zaradimo za pod od gumenjaka, prihvatili smo da pripremimo jedan truli i zarđali brod za plovidbu.
Margot Bay
Neko je jedared rekao da je glavni smisao krstarenja: “popravljati brod na egzotičnim mestima“, što smo mi još nadgradili i rešili da na egzotičnom mestu popravljamo tuđi brod. To je jedan veliki metalni brod koji je stajao godinu dana u marini nakon što je prešao okean. Brod izgleda nije bio pripremljen za okeanske uslove. Šta god da smo dohvatili, bilo je zarđalo, zaribalo i ...
Razrada sistema
Sve koloture, klizače i vinčeve smo proverili i razradili. Od šest navigacionih svetala, samo je jedno radilo. Kopču smo jedva razradili, bočni prozor razbijen, elektronika u haosu, pilot ne radi, sidreni vinč ne mogu da dokučim kako radi , motor nije paljen godinu dana, sve obeleženo na ruskom, pa ajde se snađi.
Kompas otkacen, kormilo zaribalo
Ostalo je da se brod izvuče napolje da se očisti veoma debeli sloj morske flore i faune (ovde kao i prašuma sve raste više i šire nego kod nas) i udari antivegetativna boja.
Ruski brod ide napolje
U međuvremenu smo dali i splav za spašavanje na servis. On bi trebalo da se servisira nakon 4 godine. Mi smo malo duže čekali. Po srpski. Ali nam nije dalo mira. Šta ako nam nedaj bože zatreba, a rakete ne rade ili spav neće da se napumpa. Iskoristili smo priliku kad se splav već otvara i dogovorili sa serviserima da dodaju dodatnu opremu i unaprede splav na jedan nivo više (kada smo ga otvorili ispostavilo se da je u savršenom stanju i da mu treba samo regularni servis).
Mora se znati da se brod u okeanskim uslovima mnogo više haba nego na Mediteranu, razdaljine su daleko veće, vremenski uslovi mnogo teži, a mora se ploviti da bi se negde stiglo. Južna mora su daleko korozivnija pa se i o tome mora voditi računa.
Ruska bašta na Santa Luciji
Brod mnogo lakše i brže zaraste u travu i školjke, štošta zarđa, rasklima se, pocepa itd. pa kruzeri koriste svaku priliku kada je to moguće i nije preskupo da nešto poprave, dorade ili preprave.
Nije svaki dan za kupanje
Na našem doku uglavnom svi rade po nešto, što sami ili uz pomoć lokalaca. Sa Santa Lucije je prekosutra start nastavka ovogodišnjeg ARC-a (Atlantic rely for crusers) takozvani World ARC (Reli oko sveta za kruzera 2008-2009). Polazi oko 40-tak brodova i svi se užurbano spremaju.
Jedrenjakom po Luciji
Tek informacije radi sam zapitao komšije koliko to zadovoljstvo košta i od cifre mi se zavrtelo u glavi (za naš brod bi to bilo negde oko 18.000 Eura). Po mome mišljenju to ni iz bliza ne vredi toliko i po malo potseća na meni mrske “Paket aranžmane“ jer sve gubi smisao.
Komšija Paja
Gde je tu želja za slobodnim lutanjem po svetu, zadržavanjem tamo gde ti je lepo i zaobilaženjem onoga što ti nije blisko ni privlačno.
Rastafari kuća
Stižemo ponekad i da se okupamo ali najčešće slobodno vreme provodimo da upoznamo Santaluciance.
Školarci
Pod za gumenjak je stigao juče, splav je sređen i spakovan ponovo na svoje mesto, ostale su još samo sitnice, pa smo spremni za nastavak našeg puta.
Pozdravi sa Santa Lucije
Neli & Neša
SY BASJAKO