Marigot bay
Santa Lucijska idila
Santa Lucija je malo ostrvo, dužine negde oko 35 milja, na sredini malih Antila (West indies) u sred karipskog arhipelaga. Sa jedne strane gleda na atlantski okean, a sa druge na tzv. karipsko more. Prepoznatljiva je iz daljine po dva karakteristična planinska vrha, Mali i Veliki Piton.
Veliki Piton
U sredini ostrva nalazi prava tropska prašuma (rain forest) sa skoro neprohodnim terenima i obiljem vodenih tokova, potočića, slapova i prašumskih jezera.
Ala tuče ovaj vodopad
Sve je izuzetno zeleno što je nama, nakon 22 dana plavog okeana, pravi melem za oći. Obilazimo i uzivamo.
Šetnja prašumom
Obodom ostrva vodi jedan jedini put, jer je sredina ostrva teško prohodna. Vozi se levom stranom, što za nas kontinentalce predstavlja ne mali problem. Putevi su jako uski, vozi se brzo, a kraj puteva su umesto bankina vrlo duboki kanali za odvod velike količine kiše koja ovde pada. Uski puteljci sa još dubljim kanalima vode do mesta od interesa tako da smo se često pitali da li ćemo stići.
Šarene kuće Santa Lucije
Arhitektura je mešavina svega i svačega, od besnih pro-američkih vila, do straćara i udžerica ali preovladjuje šarena karipska arhitektura koja izgleda dosta veselo, ali često više podseća na kućice za lutke nego kuće gde bi ljudi stvarno živeli. Na obodu prašume, kuće su izdignute kao sojenice zbog kiša.
Kuće na obodu prašume
Ljudi su vrlo gostoljubivi i prijatni, pa nije retko da vas na sred ulice toplo pozdravi potpuno nepoznat čovek i zaželi dobrodošlicu ili ponudi pomoć.
Vožnja po prašumi tramvajem
Pored Rodney bay marine postoji još par jedriličarskih resorta, kao i puno lepih zaliva gde je moguće sidriti samo ako duva istočni vetar, što je uglavnom i dominantni vetar na St. Luciji. Plaže su peskovite i tipično okeanske, sa velikim talasima, palmama, kalipso muzikom na sve strane i turistima koji se prže na suncu.
Mnoštvo plaža i malih uvala
Poljoprivreda na ostrvu se još nije oporavila od poslednjeg uragana koji je protutnjao Karibima. Iako je mimoišao St. Luciju, duvali su vetrovi od preko 60 čvorova pa je dosta toga uništeno ili upropašćeno. Tako da je svo povrće uglavnom iz uvoza sa okolnoh ostrva pa to i diktira cene.
Putujuća pijaca
Govori se engleski i kreolski (što je neka čudna mešavina sa dosta francuskih reči, uglavnom totalno nerazumljiva za većinu turista).
Bašjako je vezan u Rodney bay marini, gde ga doterujemo za nastavak puta. Najveći problem nam za sada zadaje naš dingi (pomoćni čamac) koji ima dno na naduvavanje i koji se redovno ispumpa posle par sati. Krpimo ga već par dana, a on i dalje pušta. Rado bi iz marine otišli na sidro u laguni (lepše je, možete se kupati sa broda, ne košta ništa) ali bez čamca je to nemoguće, pa nam je on uglavnom glavna preokupacija i izvor stalne sekiracije.
Osveženje na vodopadu
Načeto glavno jedro smo zakrpili, sajle na koje naleže kod jedrenja niz vetar obukli u plastične cevi, još nam samo ostaje da zaštitimo križeve da se jedro nebi dalje oštećivalo. To moramo obavezno da uradimo pre nastavka puta, jer je dalje jedrenje uglavnom niz vetar, naročito kada izađemo na Pacifik.
Pigeon island
Uglavnom malo radimo na brodu, šećkamo okolo, uživamo u krajoliku i pripremamo se za dalje.
Nekad su verovali da ovde borave zli duhovi
Sledeća destinacija će nam biti Martinik, pa dalje na zapad ka US Virgin ostrvima, gde okrećemo nazad istom rutom ka St. Vincentu, Grenadinima, Grenadi, pa ostrvima kraj Venecuele (Bonaire i Curacao). Tu rutu smo odabrali zbog uglavnom ističnoh vetrova koji bi trebalo na kraju da nas dovedu do Paname i Panamskog kanala, kroz koji ćemo izaći na Pacifik (po planu negde krajem Marta ili početkom Aprila).
Jak miris sumpora i blato koje ključa
Toliko za sada od posade Bašjako
Neli & Neša