HOME

Izvod iz brodskog dnevnika

BašJako četverac - Neša, Neli, Grca i Olle - Posada za Atlantik

St. Lucia

Pišu i slikaju
Neša, Neli, Grca i Olle

30. decembar 2007.

Ćao svima,
Konačno su se stekli uslovi da se javimo sa  izveštajem sa Atlantika i St Lucije.

Rad na palubi

Kratak rezime bi bio:
Ceo put od Gomere (Kanari) do St Lucije je bio dugačak oko 2.730 NM (sa svim našim skretanjima zbog vetrova i sl). Prošli smo ga u 22 i nešto jače dana. Vetrovi su bili uglavnom iz istočnih pravaca od 10 do 30 čvorova, uglavnom dosta konstantni i povoljni.

Delfini na pola puta

Brade na pola puta

Talasi su bili pravi okeanski. Dugački i veeeliki (2 do 5 metara).

Pazi leđa

Bašjako je sve dobro otrpeo, sem sto smo imali malo oštećenje na glavnom jedru gde dodiruje krst kada se plovi skroz niz vetar, pa ćemo morati da damo da nam naprave ojačanja na tim mestima, jer nas u buduće čeka uglavnom jedrenje niz vetar sa tzv. “leptir formacijom“ glavno na jednoj a genova na drugoj strani.

Leptir formacija

Od sredine puta nam se vreme redovno kvarilo pred veče i počinjali su da se formiraju manji olujni frontovi, pa smo imali i do par nevera dnevno, ponekad sa kišom a ponekad nasuvo.

Stiže nevera

Neverovatno kako se vreme brzo menja, čas je sunčano a za pola sata se naoblači, počne da duva sa neke leve strane i počne kiša.

Jel baš moram

Na našu sreću sve je bilo po sistemu tresla se gora. Nijedna nevera nije bila duža od 1 sat.

Pokisli Kapetan

Od plovilica smo sreli samo par velikih teretnih brodova i videli u daljini 3 jedrilice, tako da smo uglavnom bili potpuno sami.

Zastave procedure

Ruta se završila na St. Luciji, tačnije u Rodney bay marini. Samo ostrvo je pravi tropski ambijent, sa sve tropskim prašumama, vodopadima i toplim izvorima.

Prilaz Santa Luciji

Narod je skroz crn, govore neki teško razumljivi engleski i potpuno nerazumljivi kreolski. Svi su ljubazni i uslužni ali do zla boga spori i dosta trapavi. Internet je dosta loš, cene nisu baš male (bar što se kafana tiče), hrana je OK, a za drugo ćemo da vidimo.

Konačno kopno

Pošto smo došli pred sam božić, na sve strane su se čule calipso božićne pesmice (nismo ni znali da tako nešto postoji), a božić smo proslavili sa Oleom u nekom lokalnom baru gde su nam odmah na ulazu nudili travu za bagatelu (to je ovde uobičajena stvar) policije nema nigde i sve se odvija potpuno slobodno. Slušali smo stare pesme Boba Marlija i slavili sa raznim lokalcima (rastafarijancima i drugima).

Odsjaji

Ole nas je napustio 26-tog, a Grca je otišao za Arubu pre dva dana, tako da smo sada opet samo Neli i ja.

Pozdravi
Bašjako “dvojac“
Neli & Neša

HOME