Danas smo stigli do Almerimara po preporuci kanađana koje smo upoznali u Kartageni. Mesto je potpuno novo, resort sa hotelima, apartmanima i ogromnom, sa velikim “O“ marinom. Ima mesta za oko 1000 brodova.
Baš Jako u avliji
Najvažnija stvar kod ove marine je cena.
Na drugim mestima smo plaćali od 25€ do 35€ dnevno, a ovde je za oktobar (već je van sezone) cena neverovatnih 6,80€ za 24 sata.
Vezani smo na molu koji je u sred dela malog (veštačkog) gradića. Oko nas gomila brodova koji su ovde na duže vreme stacionirani, jer je po ceni i dobroj ponudi ovo omiljeno mesto za mnoge da prezime.
Lepotan |
i još jedan lepotan |
Ima nekoliko dobro opremljenih prodavnica sa brodskom opremom, perionica veša, dve samoposluge, kupatila sa uvek toplom vodom, radnja gde možeš da prodaš ili kupiš polovnu opremu, dobra internet konekcija preko vajerlesa, restorani, sve prateće ponude dobre marine pa čak i frizer i pansion za kućne ljubimce!!!
Odlučili smo da ovde malo odmorimo i sebe i brod, a i našem dobro stanjenom budžetu će dobro da dođe.
1910 a i dalje plovi |
Tom Sojer |
Šetamo po marini-gradu i razgledamo. Skoro svaki drugi brod je na prodaju.
Čega tu sve ima. Od besnih jahti do sklepanih plovilica od kojih bi se i naši samograditelji postideli, a i nasmejali, na neke genijalne „pronalaske i rešenja“ koje vidimo.
Može li ružnije |
Poljski WC na brodu |
Samo mu točkovi fale za Misisipi |
Šta sve ne plovi |
Danas je na redu detaljno pranje broda, provera ulja, moj ko zna koji po redu pokušaj da sredim ručicu gasa (čim smanjim gas na manje od 1300 obrtaja, škljocne i prebaci na ler, što zna mnogo da smeta kod uplovljavanja i manevrisanja kod privezivanja), a i pokušaću da nekako ubacim kuglicu od stiropora u providno crevo našeg “naftomera“ jer jako slabo vidim nivo nafte u velikom tanku (naročito po danu).
Ako se prognoze obistine, prekosutra bi mogli da krenemo ka Gibraltaru i sa povoljnim vetrom stignemo za 2 do 3 dana do Portugalije.
Pozdrav od posade Bašjako
Admiral Neli i Kapetan Neša
