Pišu i slikaju
Neli i Neša
Bilo je tu i ozbiljnog posla i rutinskog održavanja, ali nije to razlog što opet pišemo iz nama zaista, dragog Savu Savua. Kišna sezona još uvek traje, neki lokalci kažu da je na izdisaju, ali se to nešto ne primećuje ni po broju dnevnih pljuskova, a ni po količini kiše koja se povremeno sruči sa neba. Bar su nam tankovi puni. Činjenica, bilo je 5-6 dana bez kiše i njih smo iskoristili sa žarom. Ostalih dana možemo da obavimo samo ono što može da se odradi unutar broda ili za najviše sat-dva vremena, iliti u pauzi između dva pljuska, a time su najozbiljniji poslovi morali da se odlažu, pa odlažu. Vremenska prognoza uglavnom ista: vetar 10-15 čvorova sa mogućnošću pljuskova.
Uveče bi napravili ambiciozan plan, probudili se po planu u zoru, pogledali napolje i u najboljem slučaju vratili se na spavanje. Gora varijanta je kad nas ujutro dočeka prelep vedar dan, popijemo kafu, puni zamaha pripremimo i iznesemo alat a onda iza brda izviri crni oblak. Vraćaj sve nazad u brod!
Možda kasnije?
Kad pljusak prođe (a kad kažemo pljusak to znači potop), sve je mokro pa treba sačekati da se sve osuši. Stidljivo iznosimo opet alat i gledamo u brdo. Ne vidi se dovoljno daleko. Taman krenemo sa poslom kad izviruje još jedan crni oblak.
Možda će sutra biti lepši dan…
Letnja kuhinja
Ipak, spisak radova se smanjuje, bar onaj spisak koji treba da obavimo pre nego što krenemo dalje. Drugi je spisak radova koje treba da obavimo u Vundi, gde vadimo brod napolje da bi stavili antivegetativnu boju i onda sledi ceo spisak provera i kontrola koje se mogu obaviti samo dok je brod na suvom. Ko zna kad cemo ga opet vaditi.
U međuvremenu zajednica jedriličara u zalivu zaista funkcioniše kao zajednica. Društvo je odlično.
Recept za Lovo Lovo
Tako se kroz priču ustanovilo da ovogodišnja ekipa jedriličara nije probala famozno “Lovo Lovo” prase. “Hajde pitaj Pate-a da li bi hteo da nam pripremi prase. Mi ćemo da finansiramo.” Pitali su. Ne razmišljajući, prihvatili smo, jer je nedopustivo napustiti Fidži a da ne probaju Lovo Lovo, a i koliko može biti teško pitati nekoga da li bi hteo da ispeče prase. “Bio sam na pijaci i našao odlično prase, ima dovoljno mesa za bar 30 ljudi,” obavestio nas je zadovoljno Pate odmah sutradan. Ubrzo smo shvatili da smo se u stvari prihvatili organizacije gozbe za celu bulumentu.
Svašta se ubacuje u rupu
“Mi ćemo da donesemo piće” izjavili su naši prijatelji Nataša (dizajner nakita) i Anatoli (informatičar), poreklom Rusi, sa jedrilice Papi, koju su nedavno prodali. ”Častimo za oproštaj!”
Priprema Lovo praseta je zaista spektakl, a učešće u organizaciji nam je osiguralo da imamo snimke cele procedure.
... i onda se sve lepo zatrpa
Udavljeno u moru, očišćeno i isceđeno prase se bar dva sata drži u kokosovom mleku. Kamenje se na vatri užari i ubaci u rupu u zemlji. Na kamenje se poređaju kokosovi orasi (danas se stavlja i žičana mreža da prase ne zagori). Slede komadi praseta umotani u korpe od kokosovog lišča. Dalje se taro, kasava, palisami, plantan i drugo lokalno povrće ubace između prasetine. To se sve pokrije sa listovima banana i nekim drugim ogromnim začinskim listovima, pa zakopa. Za 1-1,5 sat, spremno je najukusnije prase koje ste ikada jeli (pečeno-kuvano na pari u vlastitim sokovima).
Spremno za serviranje
Dok nosimo vangle sa mesom i povrćem od Pateove kuće do marine ide nam voda na usta, mljac…
Pate i Ma serviraju prase
Gozba je bila na vrhuncu. Dobili smo brojne pohvale i svi su nam se silno zahvaljivali što smo organizovali takvu gozbu. Džabe smo ukazivali da pohvale idu Pate-u i njegovoj porodici, da smo mi samo skupili pare… da fidžijanska kultura nalaže da se stranci ugoste najbolje što se može, ako im se samo pruži prilika… Ostade nam malo gorak ukus od sukoba kultura, a Pate je za utehu ponešto i zaradio.
Žurka posle prasetine
Jedrilica “Thetis” je isplovila početkom nedelje i sa sobom odnela kugle za bočanje. Da potsetimo, svake subote se u Kopra Šedu održavalo međunarodno takmičenje Savu Savu-a u bočanju. “Thetis” ćemo verovatno još sretati na putu, ali kako ćemo da održavamo tradicionalno takmičenje u bočanju bez kugli? Rešenje se ubrzo pronašlo. Koristićemo kokosove orahe. Samo ih treba obeležiti ili ukrasiti da bi se znalo koje su čije. Da li se to rodila nova igra - kokosanje ili bočokanje a la Fidži?
Neli na pijaci ronda po gomili kokosa i odbija ponude prodavačice, ne uspevši da joj objasni zašto uzima male i okrugle, kad za iste pare može da dobije velike. Žena vrti glavom u čudu ”baš su čudni ovi ”kavalangi” to jest stranci. Mi smo se potrudili da napravimo naše kokose što lepšim i prepoznatljivijim.
Pobedničke kugle od kokosa
Kokosanje je naravno otkazano zbog kiše! Tj. odloženo. Sledeće subote se održalo međunarodno prvenstvo Kokosanja u blatnjavoj, izrovanoj bašti Kopra Šeda. Učestvovalo je 7 nacije. Srbija je odnela prvo i treće mesto (bravo za nas)!
Ovih dana treba da stigne jedriličarski reli sa Novog Zelanda. Najavljeno je preko dvadest brodova. Biće gužva na bovama, a u gradu gomila novih lica. Nadamo se da ćemo opet sresti neke poznanike koje smo negde usput zagubili. Jako je lep osećaj vozati se dingijem po sidrištu i prepoznati neki brod. “hej pa ovaj brod znamo, hajde da ih obiđemo”. Imena posade se uglavnom ne sećamo, ali brodove prepoznajemo.
I kad je sve bilo spremno za polazak, sistemi provereni i popravljeni, curenje otkriveno i zakrpljeno, novi plafon instaliran u krmenoj kabini, kanapi vraćeni (čak smo zamenili sajlu za poizanje genove novim kanapom koji smo izuzetno povoljno našli), koloturi podmazani ili popravljeni, dno broda ostrugano, nafta nabavljena, prednja sajla zategnuta, trebalo je samo podići đenovu i bili smo spremni za polazak. Podigli smo đenovu i onda je sa mukom zarolali i mukom odrolali i spustili. Nešto opet zaglavljuje.
Krajnje je vreme da se neko od nas popne gore i konstatuje šta to gore ne valja. Zašto đenova malo, malo, pa zaglavljuje. To nam se već dešavalo, ako se sećate nekoliko puta na Pacifiku. U Hiva Oa se na jarbol penjao Klod jedrar, mali i lagan za podizanje, u Penhrinu nam je pomagao Rolf. Nešto su očigledno prevideli!
Od priprema, pored odabira alata, fotoaparata, provere 2 kanapa (podigač i rezervni kanap) i provera bosunčera (stolice za penjanje), trebalo je naravno odabrati i trenutak kad neće da pada kiša bar sat - dva, po mogućstvu predveče kad nije pretoplo. Penje se prvo Neli da istraži i snimi problem, pa ćemo da vidimo. Na brod dolazi i Kurli. Njegova uloga je sigurnosna: povlači sigurnosni rezervni kanap i još važnije, osigurava da će Neša odoleti iskušenju da rešava zaostale bračne razmirice dok je Neli gore, ili da spuštanje uslovljava raznim bračnim povlasticama.
Najnoviji projekat
Imali smo šta da vidimo gore. Profil đenove je skroz izjeden sa jedne strane – to se desilo jer nema unutrašnje plastike oko koje se okreće profil a sa njim i đenova. Zašto nema te plastične cevke nije nam jasno, zašto oštećenje niko nije video nije nam jasno, oputu su menjali u Trinidadu profesionalci… Neke stvari izgleda mora čovek sam da uradi ako hoće da bude siguran da valjaju.
Uglavnom, treba da pokušamo da otsečemo oštećeni deo profila i da pronađemo tvrdu plastiku koju možemo nekako da umetnemo, a sve to na jarbolu, jer je skidanje sajle i profila ogroman posao koji zahteva profesionalno znanje i alat.
Svašta nešto čovek može da očekuje da pronađe na jarbolu, ali nikako nismo očekivali da ćemo pronaći kosti. Gledajući fotke trljali smo oči u neverici. Na vrhu-glavi jarbola kosti neke životinjke i krzno. Zaključak je da je neka ptica (najverovatnije sova) donela ručak da ga na miru pojede. (ili neka Vudu vradžbina…)
Vudu koske na jarbolu
Sledeće veranje na jarbol je pripalo Neši. Kao pomoć su došli Kurli i Derek. Nisam više baš mlad, slabo mi ide veranje, pa su njih dvojica morali podosta da se pomuče da me uzveru gore. Vinč je dobar za dizanje i spuštanje jedra, ali je suviše mali za mojih skoro 90kg.
Otsečen je oštećeni deo alu profila (u procesu je otišlo i parčence prsta-ništa bez krvi po jarbolu). Plastika koju nam je Leon napravio da ubacimo u profil je preduga, pa opet dole. Da priznam - skroz sam crko!
Uglavnom plastika je isečena, sav potreban alat spreman, samo se čeka da vetar prestane da divlja i kiša stane bar na sat-dva.
Da pomenemo da privremeno imamo trećeg člana posade.
Novi član posade
Naime u Kopra Šedu ima par mačića koje kruzeri redovno hrane. Najumiljatije mače je imalo neprijatni susret sa nekom kucom i dobro je povređeno. Linda sa Inteniona ga uzima na brod i pokušava da ga zaleči. Na VHF netu se dele saveti šta da se radi. Neli šalje e-mail u Beograd, našoj drugarici Dragani – veterinarki (član naše posade do Tunisa i do Trinidada). Dragana traži da slikamo povrede i tako internet po ko zna koji put pokazuje da je zlata vredan. Dobijamo dijagnozu i naš amatersko-doktorski konzilijum počinje lečenje.
Posle par dana Linda odlazi i predaje mače Kristi sa Šeherezade, gde “Tvigi” ostaje par dana. A onda mače stiže kod nas. Mnogo je slatka, mirna i umiljata. Još uvek ne može da se osloni na povređenu šapicu, ali već počinje da se igra i istražuje brod.
Pošto mi krećemo odavde za par dana (ako nam nešto opet ne zezne plan), pregovaramo ko će posle nas da preuzme mače.
Pozdrav iz Savu-Savua
BULA VINAKA
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 28. maj 2012.