Na sidrištu - Balboa Yacht Club
Pišu i slikaju
Neša i Neli
Priča se da je najteži deo prelaska Pacifika ustvari izlazak iz panamskog zaliva i put do Galapagosa, od oko 900NM pravolinijski. Iz Panama zaliva ili duvaju vetrovi u glavu ili ne duvaju uopšte. Panamski zaliv nije šala jer je preko 100 NM dugačak pa pogrešna procena može da produži put za nekoliko dana. Kad se ima vremena (npr. u februaru) može da se sačeka povoljni vremenski prozor sa istočnim ili zapadnim vetrovima.
 Napuštamo Panamu |
Po izlasku iz zaliva ulazi se u Intertropikalnu zonu konvergencije tzv. ITZK koja pokriva pojas od Paname do par stepeni ispod Galapagosa. ITZK je pojas poremećenih vremenskih prilika koji se nalazi nekoliko stepeni severno od Ekvatora, gde se susreću severozapadni i jugozapadni pasatni vetrovi i temperature mora dostižu najviše vrednosti. Naime na severnoj hemisferi vetrovi duvaju sa severoistoka ka jugozapadu, dok na južnoj hemisferi vetrovi duvaju sa jugoistoka ka severozapadu. Na mestu gde se ova dva sistema susreću, naizmenično i neorganizovano se smenjuju tišine i ćelije konvekcije. Kako god okrenete ne valja. Tišine su nepoželjne na dugim putovanjima, jer ili ostanemo zatečeni i moramo da čekamo vetar, ili moramo da koristimo motor tj. trošimo veoma ograničenu količinu nafte kojom raspolažemo. Ispod ćelija konvekcije formiraju se uslovi za oluje-nevere praćene pljuskovima sa munjama i grmljavijom, a vetrovi duvaju iz bilo kog pravca (iako retko prelaze 35 čvorova). Za razliku od sistema frontova koji se kreću u određenom pravcu, oluje u ITZK se formiraju ili rasformiravaju na licu mesta. Naime, to su stacionarni sistemi pa ih je zbog toga nemoguće predvideti ili izbeći. Ove oluje ne izazivaju visoko more, ali u susretu sa pasatnim talasima uvek prave ukršteno more i talasi stižu iz više pravaca odjednom što može da bude i te kako neprijatno. |
Pročitali smo nekoliko preporuka iz raznih pejlara i uglavnom se svi slažu (sa obzirom da su uslovi u ITZK nepredvidivi) da je jedina primenjiva taktika da se plovi pravo na jug (na motor ili na jedra - kako vam bog da) kako bi se što pre prošla ITZK. Kad osetite da počinju da duvaju Pasati, okreće se na jugo-zapad ili zapad u zavisnosti gde ste uhvatili Pasate. Ovakva taktika produžava put za nekih 100-200 NM ali omogućava da se bar pola puta prođe na jedra.
Tako smo mi krenuli nakon nedelju dana čekanja da prestanu da duvaju jugozapadni vetrovi (15-20 čvorova). Nekih pet brodova je krenulo uprkos vremenskoj prognozi. Jedan je odustao istog dana, a jedan se vratio nakon 6 dana sa slomljenim pramcem.
Veselo smo krenuli na jug. Vetar promenljiv, blag. Glavno jedro je otvoreno ali više klapara nego što pomaže. Jedina lepa strana je što možemo na miru da spremamo klopu i da jedemo.
Pošto smo sami na ovom putovanju, noćne smene smo mogli da organizujemo asimetrično kako bi svakome pripala smena u vremenu koje mu više odgovara. Noćne smene: 19:00-24:00 Neša; 24:00-03:00 Neli; 03:00-06:00 Neša; 06:00-dokle se kapetan ne probudi, Neli.
Duga iznad duge
Uprkos prognozi za zapadni vetar od 5-10 čvorova, jedva da duva 2-3 čvora. More glatko kao med. Vedro. Motor bruji.
Ipak uživamo jer posle dužeg vremena nemamo talase od preko 2 metra. Delfini nas obilaze već nekoliko puta.
Kratku jutarnju kišu neprimećujemo jer posle nje izađe cela duga a ponekad i dve. Vide se od početka do kraja.
Kurs 180. Seva u daljini. Kiše dolaze i odlaze. Vetrovi blagi 10-15 čvorova. Promenljivi. More zbunjeno. Ukupno smo nas dvoje naizmenično 19 puta u toku noći otvorili i zatvorili đenovu (kada se ide oštro u vetar i potpomaže motorom, đenova počinje ranije da se prazni od glavnog i počinje da leprša i lupa). Naiđe oblak, krene vetar, dignemo đenovu, može da se jedri jedno petnaestak minuta, krene kiša, onda vetar umre, spusti đenovu... i tako celu noć.
Eno ga kraj sveta
Ujutro smo zatekli najčudnije svetlo. More opet kao med. Nebo je pokriveno nekim gustim jednoobraznim slojem oblaka. Kad je izašlo sunce oblaci su samo na par mesta propuštali filtrirano svetlo tako da je more i nebo dobilo neku sivo-plavu patinu kao da smo ušli u zonu sumraka. Ali to nije ono što je najčudnije. Ono što je dalo jezivi osećaj je što je horizont izgledao strašno blizu, kao da je ivica sveta odmah tu, na par milja od nas, a iza te ivice… provalija. U ovakvim danima potpuno shvatamo što se nekada verovalo da je zemlja ravna. Da nema čvrstih dokaza i satelitskih slika, pitali bi se da se nisu možda naučnici ipak prevarili.
Noćas se ITZK prikazuje u punom svetlu. Sevalo i grmelo oko nas. Oblaci se stvaraju, izruče na nas ogromnu količinu vode i nestanu. Stavili smo kompjuter i ručni GPS u rernu, satelitski telefon i ručnu radio stanicu u metalnu kutiju. Za slučaj da grom udari u nas ili oko nas, one izigravaju priručne “Faradijeve kaveze” i po priči bi trebalo da sačuvaju našu “rerna elektroniku”.
Zalasci sunca su fascinantni
Dolazi oluja pred jutro, sa vetrovima do 25 čvorova i pljuskom toliko jakim da kapi prosto bole. Sve je mokro. Kosti mokre.
Jutro ružno. Pravi jesenji dan. Kiša sipi. Sivo, ceo dan. Vetar blag 10-12 čvorova. Polako nas tera na zapad. Jedrimo ali uz pomoć motora. Danas ne izlazimo ako se ništa ne promeni. Svakih 15 minuta izvirujemo da proverimo da li ima na vidiku neki brod.
Još jedan sivi dan. Vetar južni 15-18 čvorova nas tera sve više na Zapad. Konačno nam ne treba motor, ali odstupamo od dogovorene taktike. Brinemo jer ako odemo previše na Zapad može se desiti da u poslednjoj etapi imamo problema da plovimo na Jug.
Ko još gleda na modu kad je sve mokro
Za sada još uvek dobro idemo.
Vidimo da nam se nešto zapetljava podigač đenove (kada je odmotavamo podigač se zajedno sa njom vrti i uvrće, što nikako ne valja). Iako je podigač čelična sajla, ako ga puno uvrnemo može da pukne, a onda nastaju problemi. Dugi pasatni talasi od 2 metra ne jenjavaju pa se ukrštaju sa tekućim talasima. Kišni oblaci se još uvek stvaraju. Ne bi smo da se penjemo na jarbol po ovakvim talasima, a ne bi valjalo sada da se nešto zaglavi ili da se pocepa. Još smo u ITZK, oluje su još moguče.
Zaključimo da je bolje da ostanemo bez nafte nego bez đenove. Zatvaramo đenovu i palimo motor. Plovimo svega 2.5-3 čvora na sat. Ipak otvaramo đenovu 50%, polako i pažljivo.
Vetar toliko šara sa JI do JZ da odustajemo od kursa i uključujemo pilota da prati vetar, pa gde stignemo.
Noću nas prate galebovi. Prvo je došao jedan i prepao me. Iz mraka se odjednom pojavilo nešto belo, pa nestalo, pa se opet pojavilo gore, levo, ide na meneeee!
Pa to je galeb.
Leti oko pramca, pokušava da sleti. Leti pored broda. Pridružuje mu se drugi galeb i njih dvoje se igraju oko broda celu noć. Ujutru su odleteli.
Ipak imamo društvo za noćne smene.
Vetar jugozapadni 12-16. Konačno opet vidimo sunce. Iznosimo mokre stvari da se suše. Jutro je toliko lepo da zaboravljamo neprijatnosti prošlih dana.
Vetar južni 13-15. Imamo sreće. Iako smo otpali dosta na zapad, vetar se sve više okretao na istok pa i dalje možemo da jedrimo prema Galapagosu.
Nešto se dešava sa ploterom. Ne poklapaju se kursevi na ploteru i autopilotu. Ne možemo da jedrimo na “track” (prema zadatoj tačci). Sutra ćemo morati da vidimo o čemu se radi.
Pozicija 0°18.199N, 88°47.600W. Konstatujemo magnetnu anomaliju od 40°. Sve smo proverili. Uključili smo rezervni GPS da proverimo da li se poklapaju podaci sa glavnim GPS-om; uključili kompjuterski navigacioni program, proverili dva kompasa, pomerili kompase da eliminišemo mogučnost nekog našeg magnetnog ometanja. Kompas i autopilot jednostavno pokazuju 40° prema zapadu. To znači da kada plovimo u kursu 234 po kompasu, plovimo u kursu cca 274 po GPSu. Odnosno, da bi se kretali u kursu 234 prema Galapagosu, potrebno je da usmerimo kompas u kurs 194. Kako i zašto nije nam jasno.
Na navigacionoj karti se spominje magnetna anomalija, ali bez ikakvih objašnjenja i nešto malo dalje prema zapadu. Nismo na to obraćali pažnju jer po planu nije trebalo da se nađemo na ovoj poziciji. Prisećamo se istorije i filmova gde se pričalo o magnetnoj anomaliji oko Galapagosa ali ne možemo da se setimo detalja.
Jel greši GPS ili kompas?
Ako greši GPS onda mi ni neznamo gde smo!
Preispitujemo svo svoje znanje. Znamo da GPS daje poziciju sa satelita i izračunava kurs bez obzira na kompas. Dakle, GPS pozicija je tačna!! I Course over Ground je tačan. Znači kompas greši a sa njime i auto pilot jer i on koristi kompas (doduše elektronski).
Ne možemo da se otrgnemo sumnji da se možda nalazimo negde sasvim drugde i plovimo ko zna gde... da možemo u toku noći da udarimo u ostrvo jer ne znamo kuda idemo (čuli smo da se to nekome desilo).
Kakav čudan osećaj!
Prešli smo Ekvator
U 11:30 prelazimo Ekvator. Sluđeni magnetnom anomalijom propuštamo vatreno krštenje i samo nazdravljamo uspešnom prolasku.
Odbor za doček - Red foot booby
Negde oko podne nam doleće neobična gošća da nas uveri da smo ipak blizu Galapagosa i da nam poželi dobrodošlicu. Najneobičnije ptiče koje smo do sada videli, vodi se pod imenom Red Foot Booby (ne znam da li ima srpski naziv). Kažu da je prava retkost videti je, a na našem brodu je provela nekih dva sata čisteći perje bez ikakvog straha i odletela.
Usporavamo da ne bi stigli usred noći.
Posle 0°18.000S počinje postepeno da se smanjuje magnetno odstupanje da bi negde pred Santa Cruz sasvim nestalo.
Prvi pogled na Santa Cruz nije očaravajući
Prvi pogled na ostrvo Santa Cruz, Galapagos nije očaravajući. Sive planine u crnim oblacima. Pitamo se šta ćemo mi ovde.
Nadamo se da magla i niski oblaci samo kriju čuda prirode o kojima smo čitali.
U 10:40 bacili smo sidro na poziciju 0°44.871S, 90°18.481W.
Sidrište Puerto Ayora - Santa Cruz - Galapagos
Pozdrav sa Galapagosa
Neli & Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 20/05/10