Kilometar ipo dugačka plaža i nijedna palma
Pišu i slikaju
Neša i Neli
Galapagos arhipelag je provincija Ekvadora locirana 600 NM zapadno od kopna, koji čini 13 glavnih i mnogo manjih ostrva. Svega pet ostrva su naseljena, od kojih je Santa Cruz najnaseljeniji sa oko 15,000 stanovnika. Ulazne luke su Santa Cruz i Santa Christina. Mi smo odabrali Santa Cruz jer ima najbolje uslove za snabdevanje za dalji put (može da se kupi dizel). Santa Cruz je ujedno i prvo ostrvo od kako smo prošli Atlantik, koje podseća na slatko evropsko ribarsko mesto koje živi od turizma. Puno je kafića, restorana i prodavnica za suvenire.
Galapagos arhipelag je formiran vulkanskom aktivnošću pre 4-5 miliona godina, ali aktivni vulkani još uvek oblikuju najmlađa ostrva. Tokom miliona godina, Galapagos je ostao izolovan, netaknut i pokriven velom misterije. Pošto su ostrva skoro stalno pokrivena maglom, brodovi su pored njih prolazili ne zapazivši ih. Tome dodajte i magnetno odstupanje (koje smo i mi iskusili) pa su čak i posle otkrića mnogi trvdili da ta ostrva uopšte ne postoje već da su to samo senke. Otuda nadimak “Začarana ostrva”.
Galapagos zmaj
Naučni značaj Galapagosa je ogroman jer se na njemu može posmatrati najizraženiji primer kreacije i evolucije. Ostrva se stvaraju iznad tzv. pacifičkog vatrenog kruga – najaktivnija vulkanska zona na zemlji. Pošto se nalaze na tektonskoj ploći koja se pomera, ostrva se pomeraju 1,5 cm prema kopnu godišnje. Par stotina hiljada godina kasnije, kada se novo ostrvo pomeri sa vatrenog kruga, erupcijom vulkana stvori se sledeće ostrvo. Danas se Galapagos sastoji od 13 velikih ostrva u različitim nivoima geološkog razvoja, od najmlađih neplodnih crnih ostrva koja se još formiraju (aktivni vulkan), preko izuzetno plodnog Santa Cruza, do starih odumirućih ostrva koje već odavno tonu.
Bar na vodi
Kada je Galapagos otkriven, flora i fauna su već provele milione godina prilagođavajući se svom ostvrskom domu. Zahvaljujući jedinstvenim uslovima izololacije, na ostrvima su se razvlile brojne vrste koje ne postoje nigde drugde na svetu i čak se razlikuju od ostrva do ostrva. Stvoren je delikatan zatvoren i povezan ekosistem u kojem su autohtone vrste evoluirale bez prisustva velikih predatora na kopnu.
Čuvar plaže
Galapagos je otkrio Biskup od Paname sasvim slučajno. Ostao je bez vetra i struja ga je vukla do ostrva. Kad je video gde je dospeo, rekao je da je našao pakao na zemlji. Pretpostavlja se da je našao jedno od mladjih ostrva, ali nije sigurno, jer je napustio Galapagos ne istraživši dalje, bez da ga je prisvojio, niti dao ime. Toliko mu je sve izglegalo strašno. I stvarno, zamislite čoveka iz srednjeg veka koji nalazi ostrvo koje je potpuno crno od vulkanskog kamena. Iz kamena izlazi para, lava, blato ključa, začetci rastinja kao puzavica tu i tamo prekrivaju zemlju. Nailazi na crne iguane koje kao zmajevi pljuju vodu, velike žute iguana i na kraju džinovske kornjače.
Al sam ja ratovao
Nažalost, od otkrića na dalje, počeo je process degradacije. Unošenjem novih vrsta uz uništavanje prirodnih staništa, čovek je poremetio delikatnu prirodnu ravnotežu koja je postojala na ovim ostrvima i započeo proces izumiranja endemskih vrsta.
Tokom 17. veka, ostrva su postala omiljeno skrovište gusarima koji su harali južnom Amerikom. Oni su ostavljali životinje koje su bile na brodu i odnosili kornjače, jer kornjače mogu bez vode da ostanu i do godine dana, a i čine odličnu čorbu. Gusarima se na teret stavlja i donošenje pacova. Ali ne nose samo gusari krivicu. Tokom 18. veka kitolovci i lovci na foke lovili su foke, morske lavove i kornjače skoro do istrebljanja.
Morske iguane su pravi pozeri
Tek u 19. veku počinju prva naseljavanja Galapagosa. Najveći broj doseljenika je došao posle II svetskog rata i to velikim delom iz Evrope, a u poslednjih nekoliko godina broj doseljenika iz Ekvadora raste geometrijskom progresijom. Sa naseljenicima su došle i životinje i biljke koje su poremetile prirodnu ravnotežu. To su pacovi koji jedu jaja ptica i kornjača, koze koje uništavaju travu kojom se hrane iguane i kornjače. Psi i mačke jedu iguane. Svinje uništavaju ptičija gnezda. Uvezene biljke uglavnom za bašte i farme, osvajaju prostranstva, isteruje lokalne biljke i prete da potpuno redefinišu prostor.
Uprkos negativnom uticaju čoveka, bogata flora i fauna Galapagosa ostaje veoma značajana za izučavanje evolucije i naučnici iz celog sveta ga obilaze i pišu naučne radove. Čarls Darvin je posetio Galapagos 1835. g na petogodišnjem putovanju na brodu Beagle. Nakon što je proveo 5 nedelja na ostrvu izučavajući iguane, kornjače i ptice otkrio je kako su se različite vrste prilagođavale okruženju. Ti zaključci čine osnovu njegove teorije o evoluciji.
Zbog svega toga danas je eliminisanje i kontrolisanje stranih vrsta prioritetni zadatak. Brojne mere i ograničenja i veoma rigorozna kontrola pomažu da se smanji uticaj čoveka i povrati delikatna ravnoteža. Galapagos Nacionalni park je formiran 1959. god. da pruži zaštitu endemskim vrstama i sve je pod njegovom kontrolom.
Zato je režim za posetioce veoma krut, pa tako i za nas kruzere. Do skora je dozvoljeni boravak za jedriličare bio samo par dana, ali su se na našu sreću pravila promenila i sada nam je dozvoljeno da ostanemo do 20 dana. Boravak podrazumeva sidrenje samo na jednom ostrvu, a ako želite više, može se tražiti specijalna dozvola za još 3 ostrva, ali to podrazumeva plaćanje vrlo skupih taksi od nekoliko stotina dolara i opet ne smete van luka. Da bi se jedrilicom obišle uvale iz nacionalnog parka (sve uvale osim luke) potrebna je još jedna posebna dozvola i primanje ovlašćenog vodiča na brod (plaćanje njegovih dnevnica i ishrane) što je za nas finansijski nedostižno. Tako da smo izabrali da ostanemo na St. Kruzu. Kad pođemo probaćemo da stanemo i na Izabelu (pod izgovorom da imamo neki kvar “emergency stop”), pa ako nam prođe, imaćemo priliku da vidimo i pingvine.
Usidreni smo u Porto Ayori na nekih 5m dubine. Sidrište je potpuno otvoreno ka Okeanu pa talasi slobodno ulaze, brodovi se vrte na sidrima, skakuću i ljujaju se. Pored glavnog sidra spustili smo i krmeno koje bi trebalo da nas drži u pravcu dolazećih talasa (sprečava bočno ljuljanje). Vrlo je važno kad oslabi vetar, jer brodova na sidrima ima mnogo, a mesta malo.
Kad se ukrste struje, vetar i talasi na brodu imate utisak da plovite i to na nemirnom moru, a ne da ste na sidru.
Vreme provodimo družeći se sa životinjama i obilazeći ostrvo (tamo gde je dozvoljeno). Za nas obične smrtnike najinteresantnije je što se životinje Galapagosa nimalo ne boje. Ogromne kornjače, morske iguane, foke i morski lavovi, neverovatne ptice. Niko se ne boji.
Ja sam bio najbrži
Morski lavovi šetaju gradom, ajde dobro ne baš glavnom ulicom, ali šetaju ribljom pijacom, prose za koji otpadak, brčkaju se po luci, sunčaju po dokovima, spavaju po klupama, pentraju se po brodovima... Ptice ne možete naterati da odlete čak i kad pokušate da ih oterate. Morske iguane su tako dobro uklopljene da se skoro ne razaznaju kad su na crnom vulkanskom kamenu. Šetaju gradom, dokovima, plažom.
Šta ti radiš tu?
Obišli smo Darwin Research Center gde gaje neloliko vrsta endemskih kornjača i Galapagos iguane kojima preti istrebljenje. Kada malo porastu, puštaju ih na slobodu. Nažalost nismo uspeli da pronađemo i vidimo Lonesome George-a (usamljeni Đorđe), koji je poslednji preostali primerak svoje vrste.
Pošto je sve pod kontrolom, nije moguće iznajmiti auto, pa smo iznajmili taksi da obiđemo ostrvo. To je znatno jeftinija varijanta nego organizovana tura sa vodičem, sa jedinom manom što taksisti govore samo španski. Sa ponosom možemo reći da je naš španski sad već dovoljno dobar da smo mogli da razumemo sva objašnjenja koja nam je taksista dao. Bar se nadamo.
Šuma scalesia
Taksista nas je odveo u nacionalni park gde raste Scalesia drvo koje je nekada prekrivalo visoravni ostrva. Ovo drvo je veoma važno jer zadržava kišnicu pa na njemu rastu mnoge biljke i formira se supstrat za druge biljke. Šuma je sasvim neobična i najviše podseća na naučno fantastični film.
Skalesia drvo iznad kratera
Tu su dva kratera koji su formirali ostrvo Santa Kruz. Silazili smo i u lava tunele. Zanimljivo je proći kroz njih i videti kuda lava prolazi i šta ostavlja iza sebe, mada ne možemo reći da smo videli neke lepe formacije. Tunel nije pravilan, izvija se i zaokreće, širi i sužava i na jednom mestu je sasvim nizak. Tu smo morali da se provlačimo četvoronoške po blatu. Mi u belim bermudama.
Provlačenje kroz lava tunel
Dalje smo obišli jedan ranč, gde kornjače često borave. Obično ih ima u velikom broju, ali kažu da u ovo doba godine ženke ležu jaja pa su sišle u doline. Ipak imali smo sreće da vidimo nekoliko ogromnih kornjača i jedan zaista kapitalni primerak koji je krenuo stazicom prema nama.
I na kraju sam probala kornjačin oklop da vidim kako mi stoji. Mnogo je težak i krut. Ne bi ja tu mogla da živim!!!
Ne bi ja tu mogla da živim
U povratku smo prošli kroz mesto koje se zove Bellavista. Uporno smo tražili gde je taj lepi pogled jer je svuda okolo šuma od koje se ne vidi ništa i na kraju pitali taksistu. On nam je objasnio da kada su prvi doseljenici došli da nasele ova brda pre svega 40 godina, odatle je moglo da se vidi pola ostrva. Onda su počeli da dižu kuće, sade razno drveće po baštama, ono izdžigljalo i od Bellaviste je ostalo samo ime.
Naravno, ne može nikad sve da bude idilično. Imali smo uobičajenu dozu pehova. To je za jedriličare već sasvim normalna stvar. Procureo nam je veliki tank za vodu. A da bi njemu prišli, trebalo je demontirati watermaker – (trebalo je Neši samo 7 dana da ga namontira) - ali sada je već iskusan pa ga je demontirao za manje od dva dana. Ispraznili smo tank da bi ga izvadili i proverili i konstatovali da se samo odvrnuo uliv - od silnog ljuljanja broda. Još se sve sušilo kad je otkazala pumpa za drugi tank. Pa da li je to moguće? To je veliki majstor Neša popravio za samo sat vremena dok se odmarao od velikog tanka. Onda vraćaj veliki tank. Pa kad smo već demontirali watermaker hajde da ga servisiramo. Sve smo uredno vratili na mesto (to je već četvrti dan) kad smo primetili da ispod podova imamo vode. Kako sad? Odakle? Ovaj put slana voda!!! To nikako ne valja. To bi već moglo da bude ozbiljno.
Ipak, setili smo se. Prošle noći, onako umorni, neko je zaboravio da prebaci ventil na WC-u. Kako smo se te noći ljuljali kao ludi voda je počela da ulazi i da se preliva preko WCa po kupatilu - bar smo mislili da je samo po kupatilu. Ipak moramo da proverimo.
Treba dizati podove. A da bi to uradili treba da sklonimo par stotina kilograma stvari koje smo sada smestili ispod stola u salonu da nam budu pri ruci (pivo, vino, ulje ; naša zaliha, jer je na Pacifiku sve skuplje 3 do 4 puta).
E baš se ludo provodimo na Galapagosu.
Odgovara mi ovaj katamaran
Pre neki dan smo spolja ribali brod. Odnosno je sam ribala brod dok me je Neša čuvao od ajkula. Da, ovde ih ima. I to onih velikih. Na bokovima se nahvatalo čudo trave i neka žuta skrama koju smo doneli još iz Paname. Ovaj posao sam odlagala jer je voda bila grozno hladna (kažu da je to od Humbolt struje koja dolazi iz Čilea). A i nije mi se kupalo sa ajkulama. Dan pre toga, komšija je počeo da riba svoju jedrilicu predveče. Taman sam pomislila kako je to dobra ideja, jer tada mora da je toplija voda, kada su mu prišli lokalci i rekli da je bolje da to ne radi sada: "Sada se približava vreme u kojem se ajkule hrane..."
Tako sam ja zaključila da brod treba ribati u podne. U podne na tropima niko ništa ne radi, pa valjda i ajkule imaju siestu. Danas je i voda bila toplija.
Kućica šnenokla
Stanovništvo Galapagosa je mešavina evropskih doseljenika iz svih krajeva i ekvadoraca što daje atraktivnu mešavinu. Narod je jako prijatan i gostoljubiv. Kriminala uopšte nema što je prijatna promena nakon Paname i Kolumbije. Sve je frapantno čisto, pa čak i na udaljenoj stazi do plaže nema đubreta. Kao i stanovništvo, arhitektura je mešavina svega što su doneli iz rodnog kraja ali postoji i iznenađujuće veliki broj avangardnih kreacija, umetničkih dela i poneki pobačaj.
Mi krećemo dalje preko Pacifika ka francuskoj Polineziji, tačnije ka Markezima (Marquesas) za par dana. To će nam biti najduža tura do sada (oko 3.000 NM u pravcu) a i najduža tura u našoj Circumnavigaciji. Još smo na granici ITZK. Moraćemo prvih par dana jedriti što više ka jugu gde su pasati stabilniji. Onda kurs pravo ka Markezima.
Uzput ćemo slati naše pozicije svakih par dana sa Sat. telefona, a javićemo se opširnije kad se ponovo dočepamo interneta.
Pozdrav
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 05/06/10