Viani bay
Pišu i slikaju
Neli i Neša
“NE DIRAJ AKO RADI” kaže stara i mudra poslovica. Eh, da je bio neko da nas na vreme potseti na na tu mudrost!
Sve je počelo od jedne jednostavne, ali dugo odlagane prepravke i eto nas već 6 meseci u Fidžiju. Krenulo tako naivno, vadimo sasvim ispravan motor, koji nije davao nikakve znake zamora, da bi ubacili metalni ram koji će da učvrsti nosače.
Kad smo stigli u priručnu marinu Savu Savu, po dogovoru sa majstor Leonom, otkačili smo struju i skinuli sva creva, ali posao je odgođen jer se trajekt pokvario, a on razumećete nosi prioritet. Tek dve nedelje kasnije, motor je izvađen.
Poslednje pripreme za vađenje
Kad smo već izvadili motor, valjalo bi zameniti nekoliko dihtunga, sve pretresti... i eto zabave. Pronašli smo da je izduv skoro sasvim zapušen ugljenim naslagama. Dizne moraju na servis, a jedini servis koji valja se nalazi na susednom ostrvu. Tri dana putuje tamo, pregled i nedelju dana kasnije stiže porazna diagnoza: negde smo kupili loš dizel, dizne su sasvim propale, novih nema na ostrvu pa moraju da se naruče iz Australije. Što je još gore i pumpa visokog pritiska je oštećena, pa i ona mora da se skroz servisira. Sedimo u Kopra shed-u i pitamo se čija je bila ideja da se dira motor koji je sasvim lepo radio. Šta nam je ovo trebalo!!!
Dobro, jasno je da bi nas ovaj posao sačekao. Bolje sada nego da se motor pokvari negde u nekom nevremenu ili u nekoj nedođiji… a i Fidži nije loše mesto da se čekaju delovi.
Konačno su stigli servisirani delovi, montirani, ali motor blokira. Naslage ugljenika su sasvim blokirale ventile. I glava je morala da se čisti. Srećom imamo nove dihtunge. Nekako se desilo da smo sve poslove mi odradili za vreme vikenda, a onda čekali i čekali i čekali nedelju – dve dana Leona da izvadi motor, da uzupči pumpu, da dotegne glavu, da vrati motor, da centrira motor i osovinu…
Motor konačno napušta kokpit
Brod je već nedeljama radionica. Motor u kokpitu, alat na sve strane, sve zamazano naftom, uljem i ugljenim naslagama. Nema gde da se prođe, a da se ne isprlja. Kada su Neša i Leon na kraju odlučili da upale motor u kokpitu i izduvali sav preostali ugalj po brodu došlo mi je da vrištim.
Brajan i Djodon
Umesto da vrištim, spakovala sam se preko noći i krenula da se pridružim prijateljima Brajanu i Djodon na brodu “El Regalo” koji su bili na susednom ostrvu Taveuni. Malo da se odmorim. Autobus iz “Ko to tamo peva” ide famoznom Hibiskus magistralom (koja je asfaltirana samo trećinom puta) do trajektne luke na zapadnoj strani ostrva. Truckanje autobusa po razrovanom zemljanom putu, božanstvene uvale, neobične kamene formacije, sela u cveću, prašuma, jezero sa lokvanjima svih mogućih boja, kolač na odmorištu, trajekt, sve to je deo opšteg ugođaja ovog neobičnog putovanja.
Vodič Džek i Djodon dogovaraju gde će da obilaze greben
Prvo smo doplovili do uvale Viani gde smo za dlaku izbegli greben na sred sidrišta. Mali potsetnik da se u Fidži vodama ne sme opuštati. Tu smo hteli da obiđemo poznati Rainbow reef (greben Duga) i pronašli lokalnog vodiča Džeka. Džek je pravi lik, koji nas je zabavljao pričama o svojih pet brakova, ljubavi i izdajama. To se izgleda malo razlikuje bez obzira u kom ste podneblju sveta.
Rainbow greben je ogroman koralni greben koji se prostire nekoliko milja između dva ostrva pa može da se obilazi nedeljama. Mi smo obišli samo mali deo, ali deo koji je dovoljno plitak i zanimljiv za nas sa maskama i perajima (bez boca za ronjenje), pun korala raznih boja i svakakvih riba.
Šarenilo na grebenu duga
E tu, po prvi put, sam plivala u društvu ajkula!!! U stvari prijatelji su plivali i fotografisali, a ja sam držala dah i ubeđivala sebe da ne smem da paničim, dok je prvo jedna manja ajkula došla da vidi šta radimo, pa onda malo veća. Rainbow rif ima korale i ribe svih mogućih boja.
Ajkula je došla da vidi šta radimo
Sledeća stanica, Alberts Cove na Rambi ostrvu. Stanovnici ostrva Rambi su Polinežani, doseljenici sa ostrva Banaba. To je dosta tužna priča o narodu koji je oteran sa svog ostrva, iskrcan na Rambi ostrvu i zaboravljen, jer je otkriveno da se njihovo ostrvo Banaba sastoji skoro celo od fosfata.
Naselje na Rambi plaži
 Podvodni manekeni |
Kad su 1900. g. otkrilveni fosfati na ostrvu Banaba, ubrzo su započeli pregovori o zakupu zemljišta. Naivni Banabani, koji u to vreme nisu imali novac, srećni što imaju posetioce, ubrzo su stavili krstiće na komplikovani ugovor kojim su predali pravo na eksploataciju fosfata britanskoj kompaniji na 999 godina za cenu od 50 funti godišnje. Za vreme II svetskog rata, Japanci su zauzeli ostrvo i da bi neometano mogli da eksploatišu fosfate, sve (zarobljene) Banabane odveli u logore na druga ostrva. Nakon rata, Britanci su Banabanima rekli da njihovo ostrvo sravnjeno sa zemljom (što nije bilo istina) i istovarili ih 2000 nm dalje na Rambi ostrvu u Fidžiju sa šatorima i zalihama hrane za dva meseca. Od 1900. g. do 1979. g. razrovano je 90% površine ostrva Banaba. Iako su u međuvremenu nekoliko puta Banabani pokušali da se izbore za pravednije uslove ugovora, bilo je hiljadu načina na koje su kolonijalne sile uspevale da ih izigraju, pa se uslovi nisu mnogo popravili. Pravni spor se još uvek razvlači i postao je jedan od najdugotrajnijih sudskih sporova do sada. Tri porodice koje žive na plaži u uvali Albert u kućama od trske, su blagi, ljubazni, gostoprimivi ljudi, ali strašno stidljivi, valjda kao posledica izolacije. Ćaskali smo o njihovom životu na ostrvu. Vratili su se iz Suve (glavni grad Fidžija) da žive na Rambiju jer je u Suvi prevelika gužva i ljudi neljubazni. |
Tajana nam je pričala o životu na plaži
Treba im dva dana da stignu do prvog sela, jer mogu da prođu obalom samo kad je niska voda. Preko brda kroz prašumu se ne može, a čamcima bi morali da obiđu ogroman greben pa bi im trebalo još duže. Na plaži imaju dovoljno hrane, more bogato, gaje voće i povrće, kokoške i prasiće. Imaju čak i toplu izvorsku vodu. Nemaju lekara pa smo momku koga je ubola raža dali hidrogen, antibiotski krem i zavoje. Napuštamo Rabi izmešanih emocija. Kako lepo, a tužno ostrvo.
Klinci Taveuni-a
U uvali Vure Vure na Taveuniju smo upoznali Džima, zanimljivog dedu sa zanimljivom pričom. Džimov deda je emigrirao iz Nemačke još 1876. Deda je bio kapetan na jedrenjaku koji se nasukao i potonuo u uraganu i tako je deda ostao na Fidžiju. Džim govori fidžijski i ima mali ranč sa kravama, svinjama, ovcama i kozama na prelepom rtu daleko od sveta.
Na putu do vodopada
 Klodov pas nam je nepogrešivo pokazivao put |
Sljedećeg dana smo imali celodnevni izlet do Nacionalnog parka “Bouma vodopad”. Kad smo stigli na obalu sreli smo Kloda koji drži farmu bisera u uvali. Njegov pas nas je usvojio i ceo dan nas je vodao po parku do dva vodopada i nazad. Pentranje prelepom stazom do vodopada nije lak poduhvat na ovoj vrućini. Srećom brojni vidikovci daju izgovor da se malo odmori, a kupanje u ledenoj vodi ispod vodopada pruža preko potrebno rashlađenje. Usput, svaka osoba koju smo sreli nam je prišla, pružila ruku da se predstavi, rekla nam odakle je, gde ide i žašto i onda pitala nas isto to. Tako smo doznali o lekarskim dispanzerima koji se nalaze u svakom selu, a koje lekar obilazi peške; o nabavci bambusa i pravljenu splavova za ribolov; o tome kako raste kasava i kako se kuva; o skupljanju morskih ježeva i gozbama na plaži itd. Bilo je lijepo ćaskati sa ovim istinski prijateljskim ljudima. Povratak za Savu Savu nas je vodio pored nenaseljene jugoistočne obale Taveunija. Teren je dosta brdovit, neprohodan i nema puteva. Pogled sa mora je spektakularan, sa gustim prašumama i obiljem vodopada. Bilo je nedovoljno vetra za naša jedra, ali smo uhvatili četiri tune (još dve su se otkačile), tako da se naš obilazak severoistočnog dela Fidži ostrvlja završio gozbom. |
Staza do drugog vodopada
Sad je već motor vraćen na mesto i sve radi. U našu uvalu u Savu Savu, stiže već treća regata iz Novog Zelanda. Putovanje nije bilo najprijatnije. Skoro svi su imali poneki front sa vetrovima preko 50 čvorova, mnogi su pretrpeli oštećenja, padali su i jarboli. Opet zaključujemo kako smo dobro odlučili da ovde provedemo uragansku sezonu.
Odmor na stazi
Sa ICA regatom su stigli Stefan i Slava na brodu “Mediteraneo”. Izuzetno simpatičan Australijsko-Hrvatski par sa kojim se lepo družimo. Kako je lepo je ponovo govoriti srpskohrvatski!
Uglanom, polako prelazimo u “ploveći” mod, ostalo je još par sitnica da se uradi na brodu i spremamo se da krenemo. Ali, mi smo ovde već polu domaći. Odložićemo odlazak još nekoliko dana jer smo pozvani na svadbu. To nikako ne bi valjalo da propustimo.
Lekari peške obilaze dispanzere
Iz Savu Savua ćemo na drugo Fidži ostrvo (Viti Levu) do glavnog grada Suve, gde treba da obnovimo naše vize. Zatim idemo do marine “Vuda point” gde planiramo da vadimo brod na suvo, da očistimo korito od školjki posle tolikog stajanja i nanesemo novu antivegetativnu boju, a i da pregledamo spoljni ležaj osovine elise i proverimo šta smo uradili. Baš smo se usedeli i jedva čekamo da opet malo plovimo i obilazimo.
Bula Vinaka sa Fidžija
Neli & Neša
SV BAŠJAKO
Objavljeno: 03/07/11